Pripovetke / Veljko Petrović

136 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

на ЕН ШИН И а

местимично излизана и посукнула од зноја, али је из младог, девојачког лика још увек одисала свежина. Лице округло с много бечких рупица и на образима и на брадици, а у погледу, помешано, девојачки, сентиментални сан и шипаричко гаменство. Не види се, али се осећа да су јој очи голубасте и косе плаве, на слепим очима, по тадашњем начину, с два бидермајерска пужа од плетеница. Девојче од седамнаест година највише. Погледам слику, двапут-трипут, па у

Ханса који је био румен и узбуђено се осмехивао. - — Лепо дете!

Он врати слику пажљиво у прслук, саже главу и климну неколико пута, па уздахну:

— Хја! Шта ћете! А он ће је добити! Он је енергичан, он ће доћи на Университет. А ја2 ја ћу бити обични тед. шту.

— Али, ако она вас воли>

— Ханс се разведри: — Да, кад би то било!.. Али ко зна То је дете из добре куће, та ни срце не отвара без питања своје матере и Зогог Јоћаппе-е у Засге Соешг-у. Е

— Немогуће да једнатако млада девојчица ост ане савршено неутрална и да ви не осетите кога претпоставља од вас двојице. Најзад, без ласкања, драги колега, и она има очи! Само ако ту не буде некакав (ет 5 сапдеп5,

— А, не, не, то никако не. Оно, кад бих смео рећи, мени се чини да сам ја био у последње време, како да кажем, више у вољи, али... Јесте, јесте, и мени сада, одавде посматрајући, чини се несхватљиво. Али треба се уживети у начин мишљења онамошњих наших, такозваних „добрих“ породица. ја сам њу виђао као малу девојчицу чешће, на дечјим и породичним светковинама-састанцима, али пре три године, кад сам је први пут угледао о распусту, ја је нисам познао. За годину дана, што је провела у заводу, она је прешла све оне разлике између детета и девојке. Порасла је и заоблила се оним чарима женске грације и стидљивости, чарима слутња и назирања које девојку чине уздржљивом и бескрајно примамљивом,