Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПОП АНДРОВИЋ НОВИ ОБИЛИЋ ; 151

Лакоми трговац пружи му дукат и рече круто: „А гђе си ово украо 2“ :

А Вук: „Немој се, човјече, гријешити ни тровати своју муку, није она крадена но поштено купљена својом паром. Дај ми половину од онога што сам за њу дао, да ти се не претвори змијом.“

Лакомац пружи још по дуката и припита: „је ли јурмицом:) и без откупа“

А Вук: „Јест за невољу!“ — Па, примивши новац, пође у други дућан и купи два багаша жита, један боба, три сомуна тмастога хљеба и два дублијера од процијеђена воска, сваки по по оке, па се поврати кући и припита оно гладно чељади. Кад било ујутру, рече Вук жени: „ја идем до једнога мјеста да уждим ове дублијере пред иконом богородичином, јер ми је оцу сутра судњи дан.) Ако се не повратим до данашњега дневи вече, већ ме жива не чекај но се ти поврати су то ђеце на оно наше у Паштровиће.“

Жена остане кукајући, а Вук, пошто пољуби најмлађе дијете, које слатко спаваше у повојима, узме струку и дублијере, па пут за уши на освић недјеље. У сриједу пред зору доприје на кутњи праг Шћепца х. Омотан у струци легне колико је год дуг и широк пред врата, држећи у пријекрст она два дублијера.

Тај је дан била углављена скупштина на Дробном Пијеску. Домаћица Шћепчева подрани зором да спреми мужу брашенице у торбу и да му оседла коња. Кад отвори кутња врата, види гдје човјек лежи прострт као клада. Дохвати руком за ресе од струке и раскрије му горњу страну. Упознаде синовљега крвника. Затвори махом врата и потрчи да буди мужа. „Дижи се, ето ти синовљи крволок лежи пред вратима, уби га сјекиром као вепра.“ Шћепац скочи с постеље, обује се, припаше оружје, пође доље и отвори врата. И он открије човјека и упозна крвника. Дохвати га за руку, подигне у дубак и изведе

1) Правно. =) Година очине смрти. -