Pripovjesti : crnogorske i primorske

СУД ДОБРИХ ЉУДИ · 261

Кад виђе да се на пријекладу останих, како ће ме боље усидрити, стаде да ме дању и ноћу преклиње да се женим. „Има, рече, у Голуба Х. те чудно чељаде, но шаљи ујака да ти је испроси, док си на вријеме.“ Учини ми се тешко просити ђевојку коју нисам јошт оком видио. А гђеда је видим Казаше ми да да ће на Спас водити ђевојачко коло о Спасовудне. Ту је зазрех први пут; па другом након године пред зору у цркви на ускрсну јутру гђе се причешћује. Оба пута угледах је у мало, као срну кад је штенад гоне. Учини ми се прикладна Помолих ујака, да је пође просити. Након мјесец дана ево једно јутро у нас ујак и каже ми да се Голуб нијећка. „Ја, рече, не забављам, ни дао Бог, твому ли сестрићу, наша се кућа с његовом доста пута сватила, но је село далеко а у ђетића добара много и много труда. а моја кћер није раду навикла, пак ће ме зет корити да сам га замакао.“ Оно јесени пођи ви ја у свате Милану, и ту је трећом угледам у колу пред младожењином кућом, кад приступисмо с невјестом. Ако ћете ми се и наругати, ту спазих да јој нисам мрзан! (Кметови се посмјехну). Угријем главу да друго не мисли, те се наставих једне жене да с њом поразговорим. Трајали договори, ја мним пуна два мјесеца, док најпосље уговоримо да је водим дома. Ту, господо, није било силе већ наше добре воље. Кад жито приспје жњетви, превине класје, па ако га не пожњеш, 06руни се и проспе само.

Доведи ја невјесту дома и предади је матери на сахрану. Својим оружјем смрт учинио сам себи, ако сам је већ видио мојим оком, док се нисмо вјенчали. Боље је секрва стражила, него ли да је код своје матере сједила. Кад дође поп да је враћа, ја бих готово смешка, но се она оца препаде, објеси се секрви о врат, а плачући рече: „Прије ћу се самодавити но оцу на очи изаћи.“ "Сад ми је жена вјенчана, а Голуб таст. Знам да сам му дебело згријешио, али што ћу садг Пушка пуче, барјам прође! Немој, Голубе, да се с нама народ руга до краја, но