Pripovjesti : crnogorske i primorske

СУД ДОБРИХ ЉУДИ 263

свједок, него да нам се у брк смију. Ако су се збиља договарали, то је јошт горе. Премамити дјете од непуних четрнаест година да без очина допуштења пође за њим невјенчана и без старога свата, то је дјело срамотно. Није тому цура крива, не, но је крив ко је навео да бјежи са очина огњишта за туђим момком. ја бих му бољи био и мање га судио, да је силом одвео, него ли што је мамио и вара. Жен= ска је глава дугокоса а краткоумна, лако је на свашто навести. Но данас дајте пуку изглед, да смирите хиљаду отаца што у страху живе, чекајући час по час да им се пород с пута граби, или намами.

Најстарији кмет по годинама. Посље смрти није кајања. Да Видосави није био Вукац по ћуди, она је имала кад с крај секрве утећи и у род доћи. Код толиких просиоца, била је дужност Голубова да кћер стражи. Није шала забавити десетињи момака. Но пристаните на ту моју, пак их помиримо јавно на овому мјесту, а они су у потаји најбољи пријатељи као таст и зет. Ако Вука устражи царски суд, ми се у то не мијешамо. Данас је Голубу милији Вуко но који му драго од нас двадесет и четири. Голуб је лијепо знао да му ми нећемо зета глобити ни међу њима свађу и мрзост увјековјечити. Што пође једном низ воду, то се већ уз њу не повраћа! Ево нас лијепе ките, па ћемо с ове стопе Вукцу у свате а у Голуба на ручак. И њему и нами части доста.

На ту пристану одвадесетина, пак призовну странке преда се. |

Најстарији кмет. Голубе! Да ти је било лијепо, није чисто, ми ти сви вјерујемо који смо на ђевојке. Али сад шта ћемо да радимог Вукац је теби јутрос зет а ти њему таст. То је црква завезала а ми не смијемо одријешити, а и да смијемо небисмо. Нас двадесет и четири слимамо ти капе (устају сви са сјела) за ове младенце који су те наљутили, и молимо те као мудра чбека да скротиш срце и да их