Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

237 од великог вначаја ва ограђивање ђубришта. Већа ђубришта не треба никад правити бев чврсте ограде, јер у топлим летњим месецима, кад је лепо време, треба оставити стоку напољу, на ђубришту, прво, што је кретање стоке на слободном вавдуху врло здраво, а друго, уштеди се посао око ивношења ђубрета и постиже се равномерно гажење ђубрета без икаквих трошкова.

Кад је гвовдена ограда, онда се ва стубове употребе јаче, већ употребљене одводне цеви, а све се вевују дебелом жицом, која се око њих обавије 3—4 пута.

Ђубришта треба да имају такав положај, да се могу лако прегледати са провора пољопривредникова стана. |

Дно byopmmra треба nd je непробојно за течност, како се не би осока упијала у земљу. Кад је земљиште непробојно (масна иловача и глина), довољна је камена калдрма, док ако је вемљиште пробојно, нпр. песковито вемљиште, онда испод калдрме треба набити слој масне иловаче најмање 25—30 ст дебљине. Но непробојност се поузданије постиже кад се дно ђубришта патоше јако печеним опе-

„кама, а још боље клинкерима, у кречном малтеру, па се спојнице ва једно 5 ста оставе правне и залију цементним малтером, а пошто се под ивуши, премаже се врелим асфалтом. |

Код оних ђубришта у која кола не улаве, довољно је да се опеке положе пљоштимице. Али, код оних у која кола улазе, морају се опеке положити насатице. Земљиште треба пре калдрмисања поравнити и чврсто набити, да се не би доцније слегло.

При прављењу пода од бетона добро је испод бетона насути један слој од комађа камена и опека или крупног шљунка, поравнати га и добро набити ручним маљем. Преко овога ивради се слој бетона 12—15 ст дебљине, поравна се и набије. Док се бетон потпуно не стврдне, покрива се танким слојем сламе, да би се ваклонио од сунчаних вракова, а добро је поливати га кантом на којој има решетка.

До сада се дну ђубришта увек давао пад, да би се осока, која 06 под притиском горњих слојева ђубрета цеди, скупљала на једном месту и одатле одводила у јаму ва осоку. Овај пад ивноси у мањим ђубриштима 1:20 а у већим 1:50. Да би се отицање осоке ка средини олакшало, прављени су у поду ђубришта олуци, који су покривани даскама, да се не би ђубретом запушили ; али по новијим Меркеровим огледима одустаје се од ових средстава ва одвајање осоке.

Кад се са стајским ђубретом добро рукује, т.ј. кад је доста употребљено сламе, а нарочито тресета, искључено је гомилање веће

количине осоке у ђубрету. Стога је непотребно давати пад дну ђубришта на једну страну.

_ Јама за осоку. Према напред поменутим Меркеровим испитивањима, непотребна је јама ва осоку. Ми ћемо о њој само стога говорити, што се она готово још свугде употребљава, а и вбог тога, што на извесним имањима може да се укаже потреба и ва таквим јамама. Поред тога, кад су јаке кише, ђубре се толико овлажи на непокривеним

ђубриштима, (као што је то код већине ђубришта), да није могуће