Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

" 295 вависи поглавито од потреба једног дела вароши, како би се потребне намирнице могле купити на једном месту. Због тога изгледа бев циља, а по који пут и штетно, употребити какав јаван плац ва подизање покривеног трга, јер се у новије време такви плацеви чувају да помоћу њих варош добије свежег ваздуха, а трг се може јевтиније по-

дићи у каквом блоку где су куће, пошто овде није потребна нарочита архитектонска обрада.

е) Величина трга и цена.

По ОзфћонН-у узима се за тргове животних намирница као површина трга за сваких 1000 становника у мањим варошима 35 тг, у варошима средње величине, од једно 30—85 хиљада становника, једно 30 га“, а код још већих вароши 25 газ. |

Равуме се да су ово само приближне мере, које у сваком поједином случају зависе од месних прилика. Тако исто и коштање вграде вависи од прејекта, конструкције и унутарње опреме.

Мањи тргови у Немачкој, пре Светског рата, коштали су од/т“ по 50—75 М, док ва величанствене тргове са великим распоном цена се од 1 та: озидане површине пење на 250 М, па и више. ;

Повр- | Грађевина ЕЛИН ННа

Трг у и мешано) |ишши | MOO. |D MMI Берлину 1 11.600 | 2,250.000 са плацем &,580.000 M. Берлину Ia 9.200 | 2,200.000 са _,, ихладњаком 5,040.000 Хановеру 3.972 964.652 гвозден бондрук и гвов. кров Лајпцигу 8.745 | 2,728.000 Лондону 15.592. |- 2,689.200 Монумен. израда са гв. кровом Бечу 1.345 550.000

Са2 подрума, један над другим

д) Улази и унутрашње уређење.

За тргове су од великог значаја улази. Они треба да су-у доброј вези са околним улицама, да те веве имају довољну ширину и да улаза има што више, јер се на тај начин најбоље подели саобраћај на тргу.

Код већих тргова налази се најмање 4 улаза, а код многих и далеко више. Ширина улаза зависи од важности трга, саобраћаја на њему као и од броја улава. Као најмања ширина узима се 3,5 пп.

За мање тргове неопходно је потребно да се кола и колица могу довести испред самог улаза у трг.

Код великих тргова/од много већег значаја је лако товарење робе на кола и са кола и, како се на овим трговима налази внатио мање публике,то треба кола и колица да улаве у трг. Због тога је добро на тргу направити један плато на подужној страни ва утовар и истовар и да обична и железничка кола могу поред свега, а у заклону испод крова, пролазити, док средина трга служи као стовариште робе и ва пролав публике.