Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1005

зе, а у ствари је све једна ма још стотина дошло“ рече Рамиро и ухвати га за руку.

„То је моја смрт — то је мој последњи час“ јаукао је Прјиотоа који није знао шта ће да одпочне.

„Ако нећете с нами онда сте пропали ! Брзо ви сте поднаредник кад со нами у Шпанију дођете.“

„Ви сте под нашом заштитом“ рече Серано.

Рамиро је јурио напред стражарници —- на једаред стане —- чује неке гласове. Хладан га зној пробије — јесу ли кључ изгубили # Он стиште песницу. Лако им је овде са пијаним људима, али ако ови почну викати, онда је све

пропало.

Рамиро је шкрипео зубима, окренувши се брзо ослобођенама :

„Ако бога знате брзо полехите у траву — не шали-

те се да речи проговорите! Ви се Лоренсо шетајте !“

„То ми је последњи чав — света, Параскево ! Штрањга — штрањга !“ врискао је војник, дочим се поред њега ослобођени на земљу баце. 5

Рамиро пређе стражарници, ту је Лерма певао.

„Шроклети нитков“ гунђаше Рамиро „њега враг сву-

да носи. Лерма се пијан по земљи ваљао, али би ипак сре могао видети и чути — пзвресни потпоручик пристанишке

страже имао је приличан стомак ! Он погледи долазећег.

„Стој !“ рече он, „шта је то! Варају ли ме моје здраве очи, тамо неко долази! Је ли то когод од другова! Хеј Валеро — Ранквес — Ориго — ко је то од вас Pe

„Ни један од њих, мој драги Лерма“ одтовори Рамиро ступивши ближе.

„Нико од њих —- да кор Мој драги Лерма може свако рећи !“

„Ви се опет шалите. Зар не познајете вашег новог друга 5 Ја се смем кладити, да сте ви баш сад пили у његово здравље. |

„Hek Me baBO HOGH —

„Кад бл само хтео“ гунђаше Рамиро.

u“