Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
1004
који му је обећао, да ће на стражи бити, заборавио на своју реч — онда би све пропало !
Кад су на уговорено место дошли, Рамиро је дрхтао — морао ов на све одважити.
Он метне уста на браву.
„Лоренсо“ повиче он кроз зубе.
Нема одговора, али се ипак учини Рамиру да чује кораке. |
„Мој драги Лоренсу,“ понови он јасније, „јесте ли овде 2“
- Кораци се приближе капији. | „Лоренсо је овде, ко га виче 2“
„Изврено смотрено чељаде“ рече радосно Рамиро, „он је одржао реч, онда га не смемо заборавити ! Гроф од Теба је; мој добри Лоренсо — гроф од Теба, и још неки његови пријатељи !“.
„Идем да донесем кључеве —- опасна ствар! Ако ме дочепају — штрашга не фали!“ чује Рамира војника да гунђа, удаливши се од капије,
„Ja мислим да он има право“ рече тихо Конча. „Сад господо оружје у руке! ад из овога зида изиђемо , онда, наб више ништа не задржи!“
„O долази –- он нови кључеве! Хваљена буди GB. богородице.
Полакб тури кључ у браву и окрене један пут, два пут — капија се отвори. берано и Рампро погледе на при-
станиште и на стражарннцу, од куда се неки звук чујаше.
„Ти су сви готови“ рече Лоренсо смешећи се, „леже на земљи и деру се као марва! Ту ми не беше тешке до кључа доћи — али шта је то 2“
„Лоренсо броји —
Осим грофа беху још седам официра. „О преблаговловена мати божија, то је маршал Серано, а ово“ —
„Мир Лоренсо, ви ће те нас пратити до Лигере !“
„Да умакнем — о боже, ја сам пропао !“
„Немојте бити луд, Лоренсо, оставите проклети кључ у брави, јер ће те нас издати шкрицањем! Више не дола~
O ak ak