Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1026

„Са прогнаним ђенералима ! Доња, Енрика је и Гроф од Теба, они дакле вешто и смело ослободише прогнане, тако тврди пароброд који се из ТенериФе вратио. У граду се оопазило бегство, кад је лађа херцегиње већ увелико на широком језеру била“ причаше Гонсалес Браво, и примети распаљеност краљичину.

„Јесу ли бегунци већ приспеди“ пипаше она брзо.

»До мога доласка овамо не беше о томе извешћа, ја дакле сумњам !“

„Онда одма поставите на пристаниште свуда стражу, да их похватају. Вежите их у гвожђе; а дону Енрику доведите амо да јој ја пресуду изречем — она мора умрети нема милости !“

„Ја се журим, да заповест вашег величанотваизвршим,“ одговор џоклонивши се министар — то му беше мио налог, да серану казни, јер је добро знао вољу св. шеодре ! да ову господу гарде уништу. —

ујош нешто, господин председниче“ рече Изабела „ту је без сумње и контре — адмирал уплетен, — и њега затворите, и баците у ланце! Оно писмо са знаковима беше ам та намера ! И оног дона Одосагу, ма да је некада наш министар био, и њега ћемо на одговор позвати, јер је и он о томе морао знати — нека осете нашу руку. Журите се господин министру! Ма несмемо издајницима, допустити да па суво изађу ! Без обзира, дон Бравосу ! Ми заповедамо |“

„Надам се да ћу ваше величанство другог дана већ известити моћи, да је госпођа херцегиња у ланцима!

„Тако дон Бравову у ланце, растављења од маршала, Серане ! који неће џелатову секиру избећи, ми се закли-

њемо !

„Тако је и право, рече Марфори „Ове ћу да упропастим, и оног грофа од Тебе,“

Жута се домина брзо изгуби у парку –. Краљица је испод руке даље усамљеном путу ишла.

Шре но што краљицу и њеног матадора даље пратимо