Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
1027
. угустиш овог парка, где су послужитељи понамештани да. краљицу когод не узмирује —
O, дон Марфори се за све побринуо! У том је парку било свака уживања, која се само код западних становника,
Европе наћи могу, H TO y такој мери, да се зајиста устручавамо ове исте опширније износити. Изабела, се непрестано забавлљала са својим ђенерал интендантом. — j
„Ја имам само још једну жељу,“ рече Изабела „онда је све постигнуто.! Само да ову Енрику упропастим !“
„Њу и ону продржљиву господу гарде“ дода Марфори, који је Серана и Прима мрзио,
„Нека сви осете моју руку! Хоћу да заборавим на прошлост —- не ће више живи умаћи — “ 5
Они се упуте у неку ћелијицу и ту мало да у шали забораве на озбиљан разговор.
(Око помоћи се уплаши Изабела, кад чује да се неки
- кораци приближују ћелијици. —
Један ађутант задуван ступи у нутра. = „Шта је,“ запита га Изабела брзо.
„Величанство — ја сам долетио на коњу «—- рече задувани ађутант „да вам донесем неку вест. —“ i „Опет једна вест — дакле једва су ону Енрику и ње-
не пратиоце затворили “запита краљица бледог ађутанта и погледи на Марфорију —
Ја сам од противне среће гоњен, вашем величанству једну вест да саопштим која ће вас изненадати 16
„Па говорите!, ЈЕ
„У Кадиху се подигла буна —
„То није прва, коју ћемо и угушити и казнити |
„Гарнизон одриче послушност, и диже оружје против пуковнија вашег величанства је
У овом тренутку дојури други ађутант, краљица пребледи ствар је озбиљнија, него што јој се у првом тренутку учинила.
„Величанство —- опростите — повиче исти, и клекне — „ја сам онемио — ној је коњ пао мртав на хиљаду корачи од парка — топови грме у Кадиху — читав се о-
48