Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1027

. угустиш овог парка, где су послужитељи понамештани да. краљицу когод не узмирује —

O, дон Марфори се за све побринуо! У том је парку било свака уживања, која се само код западних становника,

Европе наћи могу, H TO y такој мери, да се зајиста устручавамо ове исте опширније износити. Изабела, се непрестано забавлљала са својим ђенерал интендантом. — j

„Ја имам само још једну жељу,“ рече Изабела „онда је све постигнуто.! Само да ову Енрику упропастим !“

„Њу и ону продржљиву господу гарде“ дода Марфори, који је Серана и Прима мрзио,

„Нека сви осете моју руку! Хоћу да заборавим на прошлост —- не ће више живи умаћи — “ 5

Они се упуте у неку ћелијицу и ту мало да у шали забораве на озбиљан разговор.

(Око помоћи се уплаши Изабела, кад чује да се неки

- кораци приближују ћелијици. —

Један ађутант задуван ступи у нутра. = „Шта је,“ запита га Изабела брзо.

„Величанство — ја сам долетио на коњу «—- рече задувани ађутант „да вам донесем неку вест. —“ i „Опет једна вест — дакле једва су ону Енрику и ње-

не пратиоце затворили “запита краљица бледог ађутанта и погледи на Марфорију —

Ја сам од противне среће гоњен, вашем величанству једну вест да саопштим која ће вас изненадати 16

„Па говорите!, ЈЕ

„У Кадиху се подигла буна —

„То није прва, коју ћемо и угушити и казнити |

„Гарнизон одриче послушност, и диже оружје против пуковнија вашег величанства је

У овом тренутку дојури други ађутант, краљица пребледи ствар је озбиљнија, него што јој се у првом тренутку учинила.

„Величанство —- опростите — повиче исти, и клекне — „ја сам онемио — ној је коњ пао мртав на хиљаду корачи од парка — топови грме у Кадиху — читав се о-

48