Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

_ крв цурила.

1080 -

ништа више за народ не вреде — нага је напусти, и она падне натраг у своју постељу. Све беше изгубљено — она. беше обнесвешћена же-

на — она дрхташе,

}

Кад се смркло хтеде ce први пут искрено молити Богу, клекне пред распеће —- дитне руке —

„Милост“ рече. она, милост за моју душу —- избавитељу, имај милосрђа, не остављај ме! Ја те хвалим, ја ти се заклињем, да се кајем— не одбадуј ме— имај милосрђа!“

Чудноват се смеј зачује у одаји — као да спокривача, глас долази, као да је сам сатана изсмејава, што га тако брзо оетавља,

Калуђерица, осети неку језу — очи јој постану веће пружене јој руке дрхташе — као да, чује пресуду —

„Нема за тебе милости, ти отровна змијо“ зачује она ива себе, „ти си за навек изгубљена.

Она св окрене — продере се ужасно. —

„У пакао с тобом, људска проклетињо —- твој је последњи час избио !“

„Асо,“ јецаше престрављена калуђерица —

„Јесте, Асо је, који је дошао, да те Ђаволу пошље, Асо је, који је јаван пут вашао, кор је дуго тражио — ха, како дршћеш гадна жено,коју земља носи ! Тако су и твоје жртве дрхтале, а ти си се смејала без сажалења си их у провалу бацала: и ја ћу да се смејем док те уништим“

„Смилуј се гнусни“ рече она „не пуштај ме без покајања да угинем !« _

„Касно је за твоје кајање змијо ! моли се твој је последњи час избио !“

Клечећа, се калуђерица приближи њему пружи му ру-

ке — Асо се тргне натраг јер јој руке и врат изгледаху Као скелет, безбројне је ране имала, на телу, из којих је

Асо се укочио и гледао је мучну калуђерицу — спусти руку у којој један нож држаше, и посматрао је след= оства његове поше и његовог поклона !

Oca