Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1081

Освета, о којој со сад потпуно увери беше ужаснија, но што је он мислио !

„Тако живи у боловима и даље, ти богом заборављена ! ад си непредима — то је твоја каштига од Бога, да овде напуштена у ранама лежиш. Нека те слике твојих грехова облећу ! Клечи и моли се, ја сам задовољан, моја је освета утишана !“ | =

Асо сакрије нож у свој прштњак, и хтеде поћи —

Она устане „тешко теби злосрећниче“ рече она — нећеш проћи некажњен, што си гротиду ђенуеску тако понизио — ноћно је доба, улице су мрачне — нећеш ми умаћи !“ :

Калуђерица брзо отвори врата, која су у њену одају водила, брзо утрчи у нутра) н ту нађе побожну браћу, која св од ње чисто поплашише —

„Ви се чудите, да сам тако овамо дојурила. Тиче се ствари, која служи вери, да браћи св. Вићентија давно траженог непријатеља св. Мадре ухватите ! Он је сад баш изишао из капелице, пошто ми је ножем препио, којим је оца Јозефа уништио —

i „Диганин —- повичу питајући калуђери.

„Он је без вумње ! Асо сад баш изиђе из двора, брзо за њим! Ухватитега, запушите му уста, и одвуци TO га у манастир! Ваша награда. неће изостати !““

„Циганин Асо! сад нам неће умаћи !

Двор беше празан — стража се није смела упуштати да калуђерима пута аречи, јер се у опште свуда знало, да, ни је калуђерима и св. Мадри, краљица пријатељ била.

Кад су ови отишли у потеру, Аја се стропошта, и брзо је њене чуварице метну у постељу.

Кад се Асо уверио, да је калуђерица кажњена упути се кров дворске ходнике на поље. Он је осећао задовољетвоГрофица ђенуеска, коју је он силно мрзио, беше људска. проклетиња, она сад беше невредима, — Она горда Аја, беше му под ногу у тешким боловима. Та му је помисао годила ! Он је хтео у Кадих ићи јер је знао о Енричином путовању, да чује, да ли се вратила, да Јој услучају нужде помогне