Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1087

рака до њих дошли, онда 0 обе стране приступе колима 0 дигнутим рукама и повичу, | „Стојте! у име краљичин |

Управљач коња је најпре помислио на лопове; јер 0шине коње и пројури кроз њихове пружене руке.

„Станите, или ћемо вам убити коње! повиче Кристијан претећим гласом.

Кочијаш опази самокресе.

ТУ истом магновењу скоче -кочијашеви пратиоци на обадва војника —- они су имали самокресе и учини им се да су лопови. |

Кристијан сад опази да су пратноди слуге. а не војНИЦИ. „У име краљичино, заповедамо вам да станете! Ви сте код предстраже краљеве војске, а ми имамо заповест свака кола да задржимо.“

„Само да то није нитковлук |“ рече један слуга силавећи с коња, а кочијаш задржи своја кола.

о!“

„Оењор“ повиче Кристијан претећи; „невређајте све

шпанске војнике, видители одличије! Ми нисмо пустажије !“

„Опда нас пусти, посланик Валин п његова супруга су у колима!“

Кола се мало отворе, и неки се непријатан глас чује из кола :,; Шта је, шта си стао, Јозкиме 2“

„Ми смо на то приморани милостиви господине ! Ови људи, који су Као војници обучени тврде, да нас морају задржати, јер се приближујемо краљевској војсци!“ одговори кочијаш.

„Проклети! Шта то значи |: повиче тај господин из кола, дочим се и женски глас чуо, „терајте одавде! То би било још бешње, дасе камва ноћна тица обуче, те да путнике на путу задржава |“

Кочијаш замахне бичем, обе се слуге баце на Кристијана, и коњи жестоко повуку покрај стојећег Фернапда, скоро да га прегазе, који ипак ухвати својом челичном руком за уздице, и заустави коње.

Док је Кристијан обема слугама претио, да ће их по-

пуни о Дии и узе