Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1061

могу више учинити , него ново министарство оклопити под Кончом !“ _„Ваш повратак, величанство —- без пратње 15

„Шта то значи 2“ :

„Ваш повратак, величанство са вашим краљевским 0у– пругом, али без дона Марфора“ одговори маркиз од Саламансе. То је било много за краљицу! То понижење пређе границу њеног стрпљења — она беше у намери, да веоника казни. "

„Никад — никад 1« повиче она дршћућим гласом „нека на шта буде! Никад се нећу без дона Марфора вратити Ме

„Ваше величанство несме једног дона који је у двору нерадо виђен претпостављати опасностима, која могу на вас наићи !“

„Ја сам жена, — ја љубим тома човека!“ повиче краљица. | =

„Онда сам отпуштен, величанство !“

„Идите ви, идите — научићемо се да оносимо, да смо од оних остављени, коме смо до сада све поверавали, и које смо нашом милошћу обасипали. Идите у Мадрид, и саопштите наше речи, хоћемо баш да видимо, докле ће та ствар ићи! Ала се ми заклињемо, да ћемо крваво да казнимо 1

„Не презирите моје последње речи, које је из мојих уста само звук свију покрајина, који су вам још верност указивали: за три дана је све касно |“

Маркиз од (Саламансе се поклони и оде — а Изабела е стајала, као да се земља узпод ње провалила. —

„За три дана је касно,“ понови она, „Бравос је побеrao —o Конча моја последња нада саветује ми да за љубав Алфонса захвалим — тешко мени! Ови ме напуштају ја сам без савета.“

УУ том, се магновењу у њој појаве слике прошлости она помисли на устанак од године 1854. — и онда је тако остављена била — и онда се као и сада престо дрмао, док јој нису она четири господина гарде помогла.

„Помоћ“ — јецаше краљица и сакрије рукама своје тице — све је изгубљено /“ ~