Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1064

Ово имађаше не обично дејство. Читаве пуковније, и вароши са горнизонима, и читаве покрајине изјавише бе за, ове спавитеље Шпаније, и радосно прелажаху у Серанову војску, те се код Кордове ушанце, свагог часа готово Kpa= љевске војске читава одељења, највише стари, извеџбани војници, који су под господом гарде против Карлиста војевали, дакле нису хтели против ових, него шљима војевати.

Усташи су закључили по могућству без мача п крвопролића напред ићи, да заузму Мадрид, и да краљицу ваједно са њеним издајничким нитковима из земље изјуре. Досадашњи министар Језеф Конча, који је као што смо видели краљичиним страхом до председништва дошао, беше са, Сераном и Шримом тесно скошчан, али се непрестано надао, да астурског принца невино дете криве матере на престо одржи. Конча је видео, како сваки дан војска на мањак иде, он није сумњао на победу својих пријатеља, и зато је морао без сметње својима назорима служити.

Јесте, вође усташке не би можда, још употребљавале мача против освоје браће, они бн пристали да се на иресто отави иринц Алфонс под Еспартером или другим којим намесником, јер је њима до тора стало да покварености мрака из народа отклоне. — У Божијем савету беше друкчије закључено. Маркиз је у непрајатељски стан ишао на коњу праћен само једним ађутантом. Он је сигуран био, јер га је Гонсалес Серану пријавио, да његове предстраже може проЋи, он је Серана од више година знао, да он племенит карактер има, који није као онај пуковник његове војске подли убица.

Обадва јахача пређу равницу. (' далеког се брега виделе неке старе развалине, још из арапског времена, тесни Путеви беху куда су проћи морали. | Најпосле дођу Новалишес и његев пратиоц до Квадалквивира, и виде тороњ Кордови.

Шредстража усташка под Кабелером де Родасом задрже ове јахаче, и то с највећом учтивошћу, само мо су се