Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1098

XIX. КРАЉЕЧИНО БЕГСТВО.

Кад су тог дана кад се Енрика ослободила, неки рањени ђенерали у Мадрид дошли, прелио се у народу јед, задовољише зе те ноћи са виком:

„Доле са Бурбонском ! Нека живи народна самоутрава ! Нека живи слобода вере! Доле са јежовитима !“ |

То су били опољни знаци народње мржње против досадање владе. Грб Бурбонске су са кућа дерали — њене слике су улицом бацали. Највећи неред беше у Мадриду, народ и војска се здружили, па ликију, без да се једна каџ крви више пролила.

Конча и Рос де Олано беху свуда поздрављани, и кад у Мадрид још једна вест дође, да је краљичина војска радосна Шриму прешла, да се и он престоници приближује онда се захори из хиљаду грла: „Кивели људи из „Алколеје оживео Серано! жеивео Прим! На двору истакну црвено жуту заставу са натписом: „Soberania nacional“ Народна влада „Нека живи слобода — доле с јежовитима!“ Ни један се калуђер није видити дао.

Народ је “закључио: да ве св. Мадра сруши. Дан освете је дошао, па несме без користи проћи ! Народ је на овај дан столећима изгледао — народ је знао, где има свог највећег непријатеља да тражи.

Једну мисао сви су имали, једну наду која ће се једва једном испунити — то беше уништење св. Мадре! Док се народ задовољио, краљичине палате, и њених приврженика који су утекли заузети, друкчије изгледаше са палатом св. Мадре. Беше, као да имађаху змијино гњездо пред собом, које се уништити мора, да се невредимим учини, дакле да. је збришу!

„Доле са инквизицијом —- доле са јежеовитима !“ чуло се са свију страна — „рушите палату!“ најпосле са свију

страна запале ов. Мадру 89 %