Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1008

На једаред поче на градској кули часовник избијати. Серано броји: нема преваре, то беше поноћ! Вика се из касарне непрестано чује — ниси могао човека видети. Градска капија кроз коју и грађани пролазише, беше забрављена, али се сваког минута мораде отварати, да закашњени грађани прођу. Мрак се свуда спустио, ништа се више није мицало у градићу. |

На једаред опази Серано неког да се приближује — 0чекивани је час дошао 9

Али ако је то когод други, па још који од официра #

„Но сад се мора на свашта одважити“ рече он. Он бе заогрне и пажљиво отвори врата од своје вобе — око куће не беше ни једнога војника, али су излаз закључали.

„Ви луде.“ проговори Францишко „пут је кроз провор исто тако добар! Дерите се дакле, куцајте се да се чаше

полупају, опите се — сутра ће те наћи празне куће. (Серано се лако попне на прозор -— без опасности се

епусти напоље са зида — полако и смотрено стане на зе-

мљу — прислушкивајући посматрао је на све стране —

ништа се не миче!

„Још један минут, па ми имамо оружје. Проклетство на оне, који нас овамо послаше !«

Брвим корацима дође Серано до зида — у мраку не би ни видео стражу. За неколико минута виде он неког где долази.

„Маршале Серано 2“ чује он тихо.

То беше Рамиро. |

„Ми смо потпуни = пожуримо се!“

Францишко поздрави пријатеље! — Конча је опомињао на полазак, Оренса и Месина руковаху се са Сераном пуни радости. Олано му пружи напуњен самокрес и један мач. Милан и Ориба се поред зида напред журише.

„Имаш ли кључа од капије Р“ запата Серано Рамира.

„Ове је у реду — напред! — Проћи ћемо кроз капију !“

„Изврсно“ рече Серано ступајући напред.

Рамиро беше напред — о се бојао, да је Лоренсо,