Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

- јр

УП. Покретност (мобилије) намештај; прибор итд. по стварној вредности, (по отпису) колико још вреди тај прибор.

УШ. Потраживање радње од појединих лица (фирми), која од себе нису издала никакав писмени пристанак (обавезу), и оваква потраживања зову се „по отвореном рачуну“ (вересија) пошто је за лице отворен рачун, фолија, у партијалнику. Ако је наплата потраживања у сумњи (дубиоза) то се оне узимају по смањеној вредности (отпис).

У ПАСИВУ НАПРОТИВ БЕЛЕЖИ СЕ ОВИМ РЕДОМ:

Дуг радње по меницама (меничним пријемима, акцеп_ тима), с обзиром на рок. |

П. Дуг радње по признаницама или облигацијама (ако има такова дуга) по стварној вредности (интабулац.).

41. Дуг радње појединим лицима, за који радња није дала никакво писмено признање или пристанак, што се краће назива „дуг по отвореном рачуну“ (као у активи отворена фол. у парт.)

У пописнику се ставља износ чисте имовине осим цифрама још и словима и потписује га шеф радње; а ако има ортака, потписују га и сви ортаци својеручно.

Књигу Пописник треба чувати, пошто је исписана, испуњена, још 10 година») дана, као и остале трговачке књиге, примљена писма, уопште све што би могло послужити у неку руку као доказ у случају спора, пошто уредно“=) вођене књиге имају полудоказну силу пред судом (5 12. Трг. Зак.), о чем ће доцније бити говора.

Из идућег примера види се како се ређају поједине вредности; како се бележе; збирају и преносе и како се потписује попис вођен по пагини; а на идућим странама изнесен је по-

%) Наш трговачки законик 59. вели да треба чувати примљена п жопију послатих писама, али није одређено време докле. За књиге такове наредбе нема, али је обичај (узус) постао правило да се књиге чувају још 10 година дана (у страним законима наређује се изреком).

6) Уредно су вођене књиге, ако су чисте и читке, без мрљотина п греботина; ако нису вађени или дометнути листови, и ако је књига судом потврђена пре но што се у њу почело бележити, и ако су књиге вођене на српском јевику; и тада имају полудоказну силу пред судом, али само оних трговаца који нису кажњавани за прљава дела.