Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

каша Стопедесеш здравих и плашићу ову суму за три месеца "од данас. „Вама, или ма коме другоме, кога Ви будеше наредили. дужник Марко Соколовић, кујунџија из Призрена.

У оваквим, као и у разним другим облицима издаване су "менице, без икаквог општег правила за њих, док није Наполеон |. у своме трговачком закону Соде де соттегсе (1807.) прописао каква треба даје меница, и све о меницама. У главном ЏИјЕ ништа новог додато данашњој меници, једино реч „меница“ и "кад би из преднаведеног писма исписали, као што оне данас треба да гласе изгледала би меница овако:

У Дубровнику 15. маја 1695. | += 150 гдрав. "да три месеца од данас платише да ову меницу по наредби мојој сопственој суму од: Дуката 150 здравих | вредност примљена у роби. Господ. Марку Соколовићу _кујуни. из Призрена _ плаћање у Дубровнику“) Иван Бошковић трговац признајем

Марко Соколовић

Све што има у наведеном меничном писму, има и у горњој _меници (још и реч меница), само је ред преокренут.

Као што дужник у писму признаје дуг, исто тако признаје га и на меници; као што у писму пристаје да ма коме другом меницу о року исплати, кога сопственик буде наредио, исто тако признаје својим потписом и на самој меници тј. да ће „по наредби“ издаваоца меницу исплатити. Својим потписом дужник дакле признаје или пристаје на све оно, што му поверилац (издавалац) налаже у самој меници.

Сваки књиговођа мора о меницама добро да зна 1 меничну способност, [ мен. битност; и ПЛ меничну стро- | гост при наплати.

1 Меницу. може издати, примити, поднети, или у опште потписати сваки пунолетан грађанин само не сељаци, удате жене „без одобрења њихових мужева, војници и нижи чиновници у

„војсци — до официра, који, и ако потпишу меницу, неће ва): Домицил. 15