Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

жити као меница, већ као обична грађанска обавеза, која не подлежи трговачком закону, нити се може тужити, нити судити у Трговачком Суду по мен. праву. |

Н. Битност или суштина менице, ово значи: шта све мора бити на меници: -

1. Место издавања тј. у ком је месту издата мениџа. У

П. Датум издавања тј. година, месец и дан, кад је издата меница, (само не по турском и јеврејском календару).

Ш, Рок плаћања меници тј. кад треба да се меница плати, као по виђењу платите и т.д. чим му сопственик поднесе (најкраћи рок, ово се обично чини кад |< мања сума); даље, може мен, рок менице да се одреди датумом нпр. 6. Новембра ов. год., или за месец, два, три или годину дана од дана издавања или најзад може се рок одредити са сталним непромењивим празницима као, о Ђурђеву-дну, о Св. Николи и т.д. Ово су код нас најобичнији начин (могу и светски велики вашари). Прима медио ултима тј. 1.15. и последњег.

ТУ. Реч. Меница тј. на свакој меници мора бити увек и реч меница исписана, а то стога, што без те речи меница не вреди као меница. У нас је обично свака меница прва меница, а друге и треће врло се ретко дешава и то обично за прекоморске послове.

У. По чијој наредби је меница издата. Издавалац може меницу издати по својој наредби, или може је издати одмах по наредби неког трећег лица (ремитента). То значи, да издавалац одмах при самом издавању менице преноси своје право на неко треће лице, Које постаје сопствеником по тој меници.

У!. Сума или износ менице тј. колико и у којој монети и то цифрама и словима обележено и увек важи она сума, која је“ словима исписана, па ма и двапут да је цифра нека друга сума стављена.

УП. Порекло дуга тј. како је постао дуг по меници, да ли за узет еспап (робу), или у готову, или по неком ранијем рачуну, или: вредност у мени самом.

УШ. Име дужника и место (трасата) становања, ставља се онако, како гласи, а тако исто мора дужник и потписати се и додати „примам“ или „признајем“; јер по нашем закону потпис дужника, без овог признања, не вреди. У страним државама ово није потребно, већ је довољно кад се дужник на меници само потпише и то ма где са лица менице.

1Х. О месту плаћања. Обично се узима за место плаћања оно у Ком дужник живи, али може за то и какво друго нарочито место. или фирма да се одреди, тада је дужник дужан тамо (домицил) о року исплатити и постоје домицилијат.

Х. Име — потпис издаваоца (трасанта). Издавалац мора потписати меницу својим правим именом или фирмом. Он важи као први сопственик менице, он је творац. Фечено је већ, да издавалац може при самом издавању пренети меницу по наредби неког трећег лица (ремитента); али он то може учинити и доц