Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

О Е

рачун, тј. један дугује (дужник) другом, или онај други потражује (поверилац) од првог — неку извесну суму за узету робу, за готовину и т. д. Из овога се види да се рачунски одношаји уопште бележе дуговањем (ДУГУЈЕ) или потраживањем (ПОТРАУЖУЈЕ). Ми Срби смо срећни у овим изразима, који се сада већ искључиво употребљавају. Сваки одмах разуме -кад се каже: Н. Н. дугује или потражује, а код Немаца њихово „Сол“ и „Хабен“ задаје почетнику доста тешкоће, те сада већ и Немци одустају од ових израза (5сћшае Тогдег.

Сва дуговања и потраживања, дакле ти рачунски одношаји једне радње или лица, бележе се тако, да се увек обележава рачунски однос дотичнога лица, како оно стоји према радњи (да ли дугује или потражује), а никад се не бележи однос радње према дотичном лицу, с којим је радња у вези. То значи: једна радња неће никад бележити, да она неком дугује, или од кога нешто потражује.

Дуговања и потраживања појединих лица бележе се у засебну књигу, у којој се за свако лице, које стоји у вези са радњом и има рачунских односа с њоме, отвара засебна партија (фолија), и стога се та књига и зове ПАРТИЈАЛНИК или књига личних рачуна. Неки је зову књига вересија, што баш није подесно, а исто тако и назив „Главна књига“ нема смисла, јер није главна и без ње се може бити, ако се на пример нити узима нити даје на вересију. А нешто, без чега се може бити, није главно, већ пре споредно; главне књиге има само при вођењу двогубог књиговодства.

Партијапник

или књига за личне рачуне

Партијалник се води по фолији и може да је судом потврђен. На леву се страну бележе сва дуговања појединих лица (чија је партија), а на десну страну се бележе сва потраживања његова; у средини, на глави партије, ставља се име и презиме лица или фирма радње, као и место у ком је. Бразде су онакве исте, као што смо уопште за шконтра навели, тј. за датум, опис и вредност; на пр.