Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

С Е

преобрате у узакоњену монету!), онда се збир Првобележнице с једне стране преноси на идућу страну у бразду за Првобележницу. При преносу није потребно означити — што многи раде — „Пренос на страну...“ (ту и ту), већ је довољно само означити Пренос. При преносу треба се позвати на страну само кад се нека партија у Партијалнику испуни (испише), и кад се она преноси на нову фолију, која се и у Регистар заведе. Није правилно ни „За пренос“. Нити: „да се пренесе“.

О књижењу у Дневнику имали бисмо да напоменемо само још и то, да многи, са погрешног разумевања трг. закона и система књиговодства, ређају у Дневнику све артикле који су продати, или, боље рећи: преписује сав Рачун, који радња издаје купцу. Тиме стварају себи грдан посао, који се може избећи, пошто се такво књижење законом не тражи. Наш трг. закон (5 8. наређује да трговац треба у Дневник да уписује (књижи) сву своју куповину, сву своју продају и 1.Д, не тражи дакле поименце, шта је продато; али баш и кад би закон то и тражио, одговорили бисмо том захтеву тиме, што бисмо се иначе по систиму књиговодства при задуживању купца (муштерије) позивали на број Рачуна радње, који се издаје купцу, који се копира, има свој редни број, има везе са шкотро-књигама, са копијом писама, књигом поруџбине и т. д. Многи занемаре своје књиге баш стога, што не могу да стигну да све спроведу кроз Дневник, мислећи да је то потребно и законом наређено (већ сам израз „сву“ значи збир).

Доцније, кад буде реч о току књижења по простом књиговодству, видећемо, како се књиге воде, којим се редом књижи, како се добивају подаци и т. д., а сада нам ваља пре тога говорити о копији писама и рачуна а затим о помоћним или споредним књигама једне радње.

1) (Ово претварање стране монете у домаћу у Првобележници, ако „уопште бива, обично се по неком сталном курсу обрачунава; нпр. марку са Дин. 1.25, круну 1.110 и т. д. — и ако је курс већи, а некад мањи, не мења ствар, пошто се и у Партијалнику води и страна монета, а дотични. поверилац неће тражити динара, већ своју или уговорену монету. При попису узима се за страну монету курс дана пописа.