Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

МА

ном имању итд.; стога је потребно пре свега да се сазна колико је и у чему лежи то укупно имање трговчево, којим он рукује, тј. колика му је укупна имовина (све оно што има); затим колико укупно дугује на имање. Кад одбијемо укупно дуговање од укупне имовине, добићемо чисту "својину трговчеву, тј. чисту имовину, главницу или капитал његов, односно једне радње. О том капиталу, о тој чистој имовини води се брига књиговодством, с тога је и прво, а и најглавније правило књиговодства (и простог и двојног); "да се пре свега сазна стање или количина чисте имовине једне радње (фабрике, завода, удружења итд...

Укупна имовина једне радње назива се (техничким изразом) Актива (Акшуа) а укупно дуговање радње назива се Пасива (Раззуа). Шрема томе се чиста имовина налази кад се Пасива одбије од Активе; остатак показује тада чисту имовину дотичне радње. (Капитал).

Налажење (чисте имовине зове се (техничким изразом) пописивање или инвентирање, а књига у којој се то пописивање врши (или боље рећи на чисто преписује), зове се Пописник или Инвентар. Пописивање једне радње врши се увек при оснивању, а доцније крајем сваке године (31. децембра) или кад год се за то укаже потреба, нпр. при уортачењу, престанку рада, смртног случаја, па и у случају банкротства итд.

Главно је правило по систему простога књиговодства да се прво попис чини као што је горе наведено, а у току рада да се бележи све што се у радњи деси, а што се односи на сам посао. )

Из оностраног нацрта система простога књиговодства дознаће се подела послова, као и најпотребније књиге при Улог треби овога система.

Употреба стручних, техничких израза корисна је већи стога, што се трговци споразумевају колико толико, и ако не знају један исти језик.