Prosveta : almanah za godinu ...

О

Мацинија прошло је мало времена али је извршено много промена. Нове идеје и нови интереси заузели су духове и енергије. Национална радња која је тада апсорбовала све највише вредности, засићена уједињењем, ограничава се не само везаним положајем Италије у Тројном Савезу, но и смањеним обимом неостварених националних питања: она остаје поље рада узаног круга ириденте и дипломатских биро-а. Револуционарна идеологија народпих маса замењује се професионалним национализмом катедре и бирократије. Тај нови менталитет није више био способан да да одмах, спонтано осети југословенски Јазогдшеп!о. То се у осталом у толико лакше да схватити што га по мишљењу многих ни сама званична Србија у почетку није осетила у правом његовом смислу. То је у осталом једна од неизбежних последица укалупљења природних идеја, ограничења слободних иницијатива, и образовања особеног, конвенционалног државно-династичког и легитимистичког менталитета. И у најнационалнијим државама он никада нема схватања за национална питања у њиховим правим и природним линијама. Југословенска и италијанска иридента имале се о томе слична искуства.

Најзад морају се исто тако имати у виду: опште стање идеја пред европским сударом, цео међународни механизам као и чињенице с којима се рачунало. Ми мали, па и Италија чак — која се донекле ту може рачунати, нисмо опредељивали догађаје ни постављали мерила о ономе што је и што треба да буде. Али смо ми баш зато, будући слабији, с већом зебњом за будућност тражили предохране у средствима која су у то време важила као једино вредносна. У ери теорије о равнотежи сила, политичка безбедност и економска снага појединих држава мерене су територијалним сразмерама, поседом стратегијских положаја и монополом економских географских вредности. Ту политичку идеологију развиле су ратне страсти до неразумности. Немачка је хтела ушће Рајне, Анвер и Кале, цео индустријски басен Француске, део француских колонија и велики појас Русије. Русија је хтела Цариград и велики део Мале Азије. Аустрија, с анексијом Србије, владу свим Балканом до Солуна. Најмања у Четворном Савезу, Бугарска, запрепашћивала је свет онда као и данас својим