Prosveta : almanah za godinu ...

== 96 —_

_прохтевима у свима правцима око себе. У редовима Четворног Споразума било је мишљења да се мир Европе не може обезбедити без раскомадања Немачког Царства. Необуздана ратна игра на живот и смрт две половине Европе, била је опила све. Чинило се да мач кроји потпуно нову карту Европе и све је похитало да себи обезбеди што шире и угодније место. Италија, која је са стидом подносила понижење у Савезу са својим угњетачима, појурила је исто тако. да се обезбеди широко и трајно оним истим средствима којима се до јуче против ње био обезбедио њен угњетач. На другој страни, мала и од свих зависна Србија, ушла је у рат потпуно неравноправно у у друштву Четворног Споразума. Подржавана до јуче западним силама у мери у којој тежи на теразијама општих интереса, и слепо предана својој традиционалној заштилници Русији, Србија је од почетка рата до данас остала и без равног права и без свога гласа уопште. Особено у питању италијанско-југословенском, положај Србије био је отежан високом одговорном мисијом у делу ослобођења свег племена. Међутим поравнања на тој страни била су тешка из два узрока. Први је што је највећа жртва на тој страни била на рачун је ног дела племена, Словенаца, бројно најмањег и по том у жртвовању најосетљивијег. Други је узрок у ратном програму Италије првих дана. Вековима робови на својој рођеној земљи, Југословени у Алпима и на обалама Истре гледали су своје спасење само у потпуном сопственом поседу сваког места у коме живе. Сукоб је био неизбежан.

Италија је непроменљиво остајала на своме Лондонском Уговору у коме јој је у време њене интервенције дато све што је хтела. Србија и Југословенски Одбор, без моћи и без гарантија ни од кога и ни о чему, заснивали су све на сентименталним надама на помоћ «силног словенског цара» и на — идејама стварније али санкцијом исто тако платонске — симпатије једног дела својих либералних западних пријатеља. Тој неразумној игри која је представљала прави потајни рат, требала је да учини крај Руска Револуција. Њоме је Италија изгубила јемства уговора, а Србија царска обећања. Питање се постављало поново, и од сада, иза толико дугих и скупо плаћених