Prosveta : almanah za godinu ...

— 146 —

чврстом темељу ја верујем да ће зграда наше националне будућности бити велика и лепа. Питајте ма којег нашег сељака отреситог и он ће вам, можда другим речима, исто рећи.

Што сам ја принуђен о том да говорим, има један важан разлог. Има много наше интелигенције која мисли да није задатак српског и уопште југословенског друштва, да што дискутује. Ако смо демократе, како сви тврдимо, онда је то не само «погрешно него и недемократско. То је теориско оправдање. Друго је практично. Проблем наш је велик и доста компликован, поље наше акције је врло широко, јер је скоро цео свет у рату, и без једне озбиљне дискусије, без задружног и организованог јединственог а не паралелног рада не може се видети гаранције за успех. Ја верујем у геније, али знам да ни они нису могли ништа учинити без маса. Организовати ову нашу праву народну интелигенцију као представнике народне идеје, то је први и најглавнији задатак за свакога ко хоће успеха у овој неравној борби нашој. Ми имамо интелигенције прилично, треба да је само нађемо и удружимо. Ја верујем да још није касно. |

Не говорим о потреби исхране и непосредне помоћи коју треба прибавити у првим данима мира свима гладним и пострадалим. То су релативно лака и неспорна питања, има и извесних покушаја да се реше. Ја желим да свратим вашу пажњу на питања с којима је у вези препород народа, организација државе.

Народ је страдао материјално и, немојмо се варати, добар део и морално. Они који у туђем ропству чекају већ две године своје ослобођење нису више они неустрашиви духови код којих се иза сваког акта и покрета види само“ поуздање. Ако им ми још од овуда донесемо пометеност И старе навике, онда ће проћи дуго, врло дуго времена док наш народ удари правом ставом. Да би успели у том нашем огромном задатку моралног препорода, ми морамо почети препородом самих себе. Ми морамо показати да смо нешто научили у овом великом свету, у овом тешком времену, ако хоћемо да народ пође за нама. Није довољно књиге прочитати, потребно је видети. Није довољно понављати туђе речи, треба знати имитовати и туђа дела,