Prosveta : almanah za godinu ...

— 147 —

ако мисвимо да су она за имитовање. Знам да ћЋе бити многима тешко да се одрекну личнах, великих и малих, својих предрасуда и навика. Ако желимо добра свом народу, ако разумемо дух времена у ком живимо, ми то морамо учинити. Ја на овом месту не могу да нађем лепших речи, да их цитирам као пример, од речи највећег демократе енглеског, једног од највећих светских људи, једног од највећих наших пријатеља, Лојд Џорџа:

«Обично су биле две партије у овој земљи. Пред рат било их је пет, сасвим незавизних једна од друге. Народ увиђа да ни једна партија нема монопол мудрости, да чак ни свих пет партија скупа нису једино стовариште политичке оштроумности, и да има више ствари на небу и на земљи него што сања филозофија сваке поједине од две или од пет тих партија. То је једно откровење које смо видели у тамним ватрама овога рата.... Измислимо најбоље методе према фактима које истражујемо и која нисмо познавали пре рата. Ми смо хиљаду година старији и мудрији. Искуство целих генерација је нагомилано у ово мало зима, и ми би одиста били недостојни великог задатка који је Провиђење одредило овој генерацији људи, ако би то све одбацили за љубав неких формула које смо направили пре потопа.»

И сви људи у партијама и сви људи ван партија треба да имају на уму увек ове речи пуне стварне вредности и пуне презира старих метода у ова нова, посве нова времена. То је први захтев да се очистимо од старих погрешака, захтев негативан. Долази одмах захтев позитиван. Треба познати велике и мале народе, чије гостопримство у времену нашег страдања уживамо, треба њихове добре особине пренети код нас. Ја понављам, треба познати народе, не само литературу и публицистику њихову. Како да се то постигне брзо, без међусобне дискусије, међусобног поучавања2 __ Дужност целе наше интелигенције у овом правцу је велика. Професори, књижевници и уметници у тој дужности имају прво место. Они рукују васпитањем омладине, нашим највећим благом и највећом надом. Они су, васпи-