Prosveta : almanah za godinu ...
[56
ЗА СУНЦЕМ...
Тамо, где Дрина срдита се пени
И стравном хуком ваља се и тече, Са обала се у звездано вече
Из мрачних гробља дижу бледе сени.
И хука реке постаје све јача,
Ко силне речи кад дивови зборе Несрећне земље, која нема зоре, Сунца, ни дана, осим вечног плача. ..
И збор се крене тад на страшно бдење: Поворка бела, безгласна и дуга,
Док прати мирис тамњана и вење Поклану децу нашег тужног југа.
Звезда за звездом на небу се гаси, Над светом реком мрак постаје већи; Јецају негде са обале гласи,
Ко давна песма о умрлој срећи.
На утринама својих поља цветни, Поворка сенки у голем круг стаје, А пољем псалми разлију се сетни, И тужно бдење до поноћи траје. .
Ко с плачни' харфи кад јецају жице, Захује песме у мору од мрака;
А тад ко беле разлете се птице,
У своја гробља, без крста и знака.
· И све се смири. Само ваздух дише, И шушти класје јулског жита зрела. . — Док Вечност страшну Историју пише Помрле деце, што су Сунца хтела.
Крф, 1917. С. Бешевић.