Prosveta : almanah za godinu ...

[56

ЗА СУНЦЕМ...

Тамо, где Дрина срдита се пени

И стравном хуком ваља се и тече, Са обала се у звездано вече

Из мрачних гробља дижу бледе сени.

И хука реке постаје све јача,

Ко силне речи кад дивови зборе Несрећне земље, која нема зоре, Сунца, ни дана, осим вечног плача. ..

И збор се крене тад на страшно бдење: Поворка бела, безгласна и дуга,

Док прати мирис тамњана и вење Поклану децу нашег тужног југа.

Звезда за звездом на небу се гаси, Над светом реком мрак постаје већи; Јецају негде са обале гласи,

Ко давна песма о умрлој срећи.

На утринама својих поља цветни, Поворка сенки у голем круг стаје, А пољем псалми разлију се сетни, И тужно бдење до поноћи траје. .

Ко с плачни' харфи кад јецају жице, Захује песме у мору од мрака;

А тад ко беле разлете се птице,

У своја гробља, без крста и знака.

· И све се смири. Само ваздух дише, И шушти класје јулског жита зрела. . — Док Вечност страшну Историју пише Помрле деце, што су Сунца хтела.

Крф, 1917. С. Бешевић.