Prosveta : almanah za godinu ...

=" 157 =

ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ЗАРОБЉЕНИКА.

Заробљеници иду за нама као ајкуле за бродом. Издрпани, сломљени умором, подбули и изблесавили од глади. Иду за нама очекујући да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира, па сагињу се, дижу те отпатке из блата и ждеру их. Кад из каквих кола испадне огољена кост, они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве, они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки..

Нико их не гони, нико не чува, нико не спро-. води, нити би им ко бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама. Шта је то што их везује за нашу судбину; Разумем оне међу њима који су Словени, иу којих се расни осећај још више развио откако су у нашој средини, али су нам се придружили и други. Било их је Немаца са далеких страна, из Виртемберга, Саксонске и Ба-

зарске. Да ли их је гонило да нам се придруже уверење да и победиоци носе собом глад, или можда одвратност према крволочноме послу који су већ годину и по дана без одмора вршили 2

Жалио сам ове људе али им нисам могао помоћи. Од чега сам им могао одвојити, кад сам и сам оброк бројао на залогаје. Ако сами понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио. Колико сам утаквим приликама срео олагодарности у погледу ових несретника који су готово онемели од глади! Један ми још гласно изјави примајући прегршт духана:

= Хвала, роде и брате!

— Изненади ме нагласак и чистота изговора заробљениковог, и ја му приђох да наставим разговор.

— Ти си Србин, рођаче

— Србин! — одговори припаљујући цигарету од моје.

— Па откуд овде% — запитах га зачуђено.

— А где ћу бити до са вама! — рече и поче журно да срче цигарету.