Prosveta : almanah za godinu ...

= 177 =

живим успоменама на нашу земљу, уметничким визијама које су надахнуте дахом наше домовине. Па ифасмо Росандићу, јер се беше чуло да нешто спрема, и да тражи и вуче кући ораховину.

Окренусмо на десно испод алеје и уђосмо на врата. На степеницама, горе на трећем четвртом ли боју, срете нас лупа из атељеа. Ено га, ради! помислисмо и бејасмо радознали. — Хајде погоди око чега се оно врти! — «Око некаква рањеника» — Ја добацих: Није него око некакве Далматинке.

али кад се отворише врата, бејасмо угодно изненађени. Пред нама на сред собе стајаше висок, брадат човек у радничком кафтану, са секиром у руци, у трештинама до сред ноге. Остави утисак некаквог руског дрводеље са Волге. И шта ради прави клупе!

— Здраво госпару !

= « О), Бог вам помогао! Гдјесте, што вас нема 2 Сједните, ено већ имам једну клупу. Знате, уселио сам се овдје неки дан, па треба да направим намјештај.» = И правите га ево баш јуначки. Гле гако вам је леп сто, па тај наслон.

= «И још кад дођу на њ моји јастуци, нешто МО ОМ од овог платна, гледајте, онда ћете тек да видите |» — додаде госцођа уметникова, једна права српска домаћица.

— Ама да богме, без вас ни дела ни лепоте.

= «Наравно.»

— «Добро да сте дошли, каже дрводеља, прислањајући секиру и забацајући косу натраг. — Уморио сам се; да бар сједнем. ИЛИ мој рематизам пресијече ме кад дуже стојим.» И како пође столу, он загази преко неких побацаних бројева Согттеге де [а Зега. Увек псује овај лист и гужва га, а редовно га чита опет

— «Јесте ли видјели, молим вас, докле веле ју"трос да је њихово. Ама то прелази сваку мјеру, 60га ми». И љутито стаде да избацује дрвене љушчице из браде, као да беху неки обадови.