Prosveta : almanah za godinu ...

= 193 —

лик Исуса на Крсту, извајан у дрвету. Онај силни утисак и оно грдно увеличање које му је дато повредиће, без сумње, на први поглед многог осетљивога гледаоца; али ко остане дуље пред тим кипом који неодољиво привлачи, томе ће на уста доћи молитва а не осуда. Техничке врлине ове огромне статуе ванредне су, особито у глави и рукама, где се огледа скрајње познавање и алата и материјала. —

(Остали рељефи у дрвету имају готово исто толико снаге, особито Скидање с Крста; али ствари које ће се највише свиђати, т. ј. које, по свом мотиву или по реалистичком приказивању, не вређају верску осетљивост, јесу: Млада Девојка на Молитви, Женске Главе и Богородица с Дететом... У овим делима види се како се уметник, слободан као природа, ослобађа од византијских и средњевековних конвенција, од укочених костију и од мишића мученички отегнутих. Од једнолике и ропске формуле он шири своје видике до бескрајних линија, а од археолошке радозналости, до оне битне виталности и напона мисаоног који оживљује и развија све што је најбоље у модерном животу».

ТГће Папу Тегедгарћ (3. јан. 1918.): ...«Ко хоће да праведно посматра Мештровићеву уметност, нека не долази с готовим калупима. Залуд му је да иде на њу са свим правилима математике. ...Он (Мештровић) изгледа да има у себи снагу да својим завитланим осећањем обори сва конвенционална правила лепоте и ругобе...»

Мт. Сћаглег Апкеп, члан Тет-Галерије, пише: «Од овог рата, са свим оним даљним мукама његове земље, готово неизлечивим, изгледа да се уметник обратио религији, да од ње правду тражи. Трагедија Распећа, рељефи Скидање с Крста и сличне ствари дошле су на место поносног народног јунака Марка, и вајар, од мрамора и бронзе, све више прелази дрвету, томе материјалу у коме му је радио и отац и он сам у почетку... Кад узмемо у обзир сва његова дела, излагана у Риму, Саут-Кензингтону и овде, ми једва можемо сумњати о томе да је ово највећа личност међу вајарима Запада, особито од како је умро Роден; јер је садржај његове уметности достојан