Prosveta : almanah za godinu ...

–

| ЊИА ЈЕ Рт

МАЛТЕ ПИР АД

МРТВИ САЊАЈУ.

ОЕЈАЧИ.

(Добровољцима у Добручи).

Ко луталице које клетве прате,

С далеког југа, са судбином Јова, Ево нас к теби, наш ледени брате! Охоли, мада без рода и крова. Чекамо смели своја гробља нова.

Кроз векове смо крв нештедно лили; Још ангорске су пољане румене

И кланци Карста, што су крв нам пили; Једренске сени, стидом обливене, Панонске кличу ране затрвене.

И још се редом наше кости сеју По острвима и у воде стране,

У пустињама, где самуми веју,

И хладној степи. И, кад сунце стане, С лешина наших сите беже вране.