Prosveta : almanah za godinu ...

Поа

Жучни). — Петар Лубурић издао је две књиге прича, Из Земље Злата, 1912, и Јаџци из Земље Злата, 1916.

Ова тројица омладинаца, који су нам сва три погинули за време овог рата, били су као три бела цвета над једном нездравом водом, били су утеловљење онога што је најбоље у америчком друштву српских аргата луталица. Писали су невешто, разуме се, јер су били неуки; али чезнули су за културом, и читали журно, и жудели лудачки, док се сатрли нису. Имали су, у животу и раду, силни морални занос без резерве; организовали су и подучавали другове раднике неуморно. Све странке и сви појединци о њима имају једно мишљење : да су били чиста срца као апостоли. Иначе нека буде доста да споменемо само толико, даје Чеда Павић у главном био национални пропагатор; Прока Јовкић, песник рада и вере у будућност; док Лубурић описује типове америчких радника и њихове патње. —

Ој давори српска књиго за морем: отворена си остала, са неколике само исписане стране, невештом руком благородних народних песника.

Из књиге: Срби у Америци. У.

СЛОБОДАНИ — ВАТРЕНИЦИ.

= споменик —

По једном старом веровању неимара не може бити тврде и _ трајне грађевине док јој се не узида у темељ двоје близнади једнака имена као символ највише љубави. Ако је у истину до тога, српски народ узидао је у темељ своје грађевине пола деце своје

па најпосле и младе близанце, Гаћиновића и Живановића, Видаковића и Мраса, Илића и многе друге.

Ово су били први весници нових позитивних елемената југословенске расне садржине. С њима и У њима почела је добивати облик и правац сирова

и жилава расна маса неразабраних и неразрађених енергија. И баш зато што су представљали највећу вредност расе, морали су бити узидани у темељ југословенске грађевине.