Prosveta : almanah za godinu ...

чић, полудели Петар Кочић, заостали хајдук, на ког више нико не окреће главе.

Риста се после придизао и борио још, докле, сјутри дан по атентату, царски агенти не провалише у његову собицу поред редакције, и не стадоше да га бију и да га вуку из кревета у тамницу; и докле га најзад, онако болна, не уморише на мукама у злогласном Араду, негде у марту 1916. А Кочо међутим падаше све дубље у трагичну таму духовну, и луташе огромним корацима од града до града: док не дочека да га тако Аустријанци нађу у сред Београда, и да умре као роб по други пут заробљен. Дуго после те худе смрти причало се да је Кочо прешао Албанију, да је оздравио у страшној кризи, као феникс, и да је здраво пребродио море.

Тако су преминула она два јунака који предвођаху целу Младу Босну, један мушким духом, а други царским грлом Милошевим.

Коме буде суђено да преко савског моста — куда се досад, као преко Ахеронта, прелазило у земљу невоље итуге — коме буде суђено да туда пређе у слободну Босну: нека скине капу и нека помисли побожно на њих двојицу. Опречни у много чему, они су опет били увек један поред другог: као две стране растворене српске књиге цароставне, дивне и страхотне, у царству још не дочеканом; — као два црквена довратника, која добри сељаци љубе пре него уђу у цркву.

Перо Слепчевић.

ОМЛАЛИНЦИ 13 АМЕРИКЕ.

Од оригиналних писаца, Срби у Америци имали су три омладинца : Чеду Павића, Проку Јовкића, и Петра Лубурића. Чеда Павић издао је у Београду једну књигу песама. После тога је скоро стално био новинарски уредник у Америци и издао: Српске Установе у Америци и Од Сан Франциска до Скадра, где је описао свој пут у добровољце. Прока Јовкић издао је две књиге песама, добро познатих нашој публици (прву од њих под псеудонимом Нестор