Prosveta : almanah za godinu ...

229 —

МЛАДА БОСНА.“

„После раскошног богаства и изобиља Славоније, кад возом осванете у Добојским гудурама, први утисак је осеЋање страха. Заплашени сте. Ужасно планинска, непроходна, дивља, Босна је гордо усамљена у једном дубоком историском болу. Од увек хајдучка, ускочка, бунтовничка, Босна носи на себи страховити и неишчилими печат насиља, у смрти угушене побуне и савладане борбе, једног крвавог разбојишта. Њихове занете, задубљене, замрачене _ физиономије имају сав ужас далеких покоља, мучно и крвничко сазнање да се не може ништа учинити, ни променити, и у исто време беспрекидну унутрашњу драму осеЋања и снаге, која нити умире, нити може да се одрекне себе и покори. Са њиховим црвеним широким шаловима, обвијеним око главе као чалме, имају изглед џиновских и отровних планинских булки, и личе на велике капље крви просуте земљом. Њихове сељачке, монотоне и растегнуте немузикалне песме, бескрајно тешке и тужне, потсећају на вапијање, на урлик и ропац, на последњи очајнички крик који обезумљава, од кога се небо пролама и стропоштава, и као да се огромно камење котрља и сурвава на убијену душу. р

Та Босна остала је незапажена и незабележена. Кочић ју је осећао и носио у себи, али њен пун књижевни тип није дао. Тек у последње време, Шантић види њене мученике, светитељске и пророчанске силуете, и ти стихови («Пред колибама», «Кириџије», «Из окова») најбољи су му.

«Убоги друже дубрава и врела

ти који немаш љага да те грде,

пружи ми руку да жуљеве тврде изљубим на њој ко знак часних дела».

Остали књижевници, а нарочито Ћоровић, сликали су Босну као што би је дали европски туристи, са безброј танких и високих минарета, која одсјајују на залазећем сунцу, са даирама, фереџама и шалварама, са серенадама

Неколика места која вадимо из чланка објав

љеног у 4. броју «Забавника» 1917. — Ур.