Prosveta : almanah za godinu ...

= 231 —

душе, и носили у себи сав понос своје камените земље. Милићевић је становао, једно време, у београдском предграђу на Дунаву са Гаврилом Принципом, и ако би Ристо око два часа запевао, околне фабрике нису могле започети рад, јер су радници, у пролазу, застајали и слушали га како пева. ( њима се говорило и причало. 1914, њихов одред био је бачен форсирано, да брани варошицу Крупањ од навале Аустријанаца из Босне. Становништво их је дочекало као ослободиоце, ижљубило и искитило цвећем. Зар се могла напустити и оставити варош, кад је стигла наредба за повлачење“ Зар се могла напустити света српска земља у почетку ослободилачког, крсташког рата против Аустрије Ристо Милићевић је погинуо, на челу својих људи, бранећи варошицу. По протеривању Аустријанаца, после Цера, Тохољ је пронашао међу мртвима свога побратима и саранио га свечано, у присуству свега становништва Крупња, официра и војника оближњих трупа. Али када су попови, спуштајући га у земљу, хтели отпочети «Вјечнаја памјат», Тохољ их је зауставио и својим пуним баритоном запевао омиљену побратимову песму

« Планино, моја старино, тобом сам често ходио, хајдучке чете водио, многе сам мајке цвелио, највише Хасан-бегову».

Само, после смрти Ристе Милићевића, потпоручник _ Тохољ се променио, постао невесео, и ништа му се није милело, све до оснивања Српског Добровољачког Корпуса у Русији. У његовом 2. пуку постао је командиром чете, коју је лично саставио бирајући људе међу самим Босанцима и Херцеговцима. То је чувени 2. добровољачки пук, који је, првог дана борбе у Добруџи, гонио Бугаре дванајест километара, узео осам топова, заробио архиву 36. бугарског пеш. пука. Чета Ристе Тохоља отимала је заставу истом 36. буг. пуку, која је три пута била освајана и губљена. У тим јуришима око отимања заставе, Ристо Тохољ је погинуо, певајући тада омиљену песму

« Сунце јарко, високо си,

горо моја, далеко си,

да л' ћу стићи где сам наумио»2