Prosveta : almanah za godinu ...

—= 290 —

из Алжира шаље им корпу мандарина, са писмом пуним дивљења за српски народ и српског краља... Другови једнога нашег одличиог ученика у лицеју Хош у Версаљу скупљају између себе шездесет франака потребне таксе, да би се и он могао јавити к њима на конкурс у Централну Школу...

Да ипак одговорим вашој жељи, ја ћу покушати само да вас подсетим на неколико најкрупнијих дела и имена. Унапред знам да ћу се огрешити, да ћу пропустити да поменем можда најоданије пријатеље, и да ћу навући прекоре ваших читалаца...

Пре свега, званична Француска, преко свију својих органа, учинила нам је толико да ће њено тело оставити дубоког трага у нашој народној души. Још пре нашег повлачења, француски министар просвете, Г. Албер Саро, садашњи гувернер Индо-Кине, упознаје француску омладину са историском улогом нашег народа: истога дана, 12/26 марта 1915, у свима француским школама, којих је преко сто хиљада, говори се о нашој борби као примеру пожртвовања за слободу. Тај српски школски дан у Француској, јединствена појава признања једнога великог народа, спада међу најсветлије дане у аналима Србије. После наше катастрофе, Француска је била понудила српској Влади гостопримство, извршила превоз наших трупа на Крф, прихватила и снабдела нашу изнурену војску, сместила нашу омладину у своје школе, и одредила нарочити српски дан за скупљање прилога у корист Срба по целој Француској.

Шта да се каже о француској војсци, почев од њених шефова, као што је адмирал Лаказ, чија је историска заслуга што су наши уморни јунаци превезени на Крф где су васкрсли, па до обичних ропих, који су нам увек указивали своје симпатије; Где је српско јунаштво могло наћи већег признања него у овој земљи хероизма" На гостољубивој афричкој обали, у Бизерти, наши рањени и болесни војници, малаксали телом и духом, нашли су братску потпору и утеху. Неколико француских пријатеља помогли су тамо оснивање једне српске штампарије, чија је благотворна улога добро позната. Ваш дописник са со-