Prosveta : almanah za godinu ...

МЕ

у Лондону. Основа се и једно одељење Југословен. Одбора за Америку, са Г. А. Бианкинијем као председником. На другом конгресу, (око Г. Прибићевића делегата Срп. Владе, Г. Марјановића делегата Југосл. Одбора у Лондону, и неколицине представника јужно-америчких организација) утврђује се већ програм стварнијег рада: за слање добровољаца и новчаних прилога, за организаторску и публицистичку акцију; и ствара се једно експедитивније «Југословенско Народно Вијеће». Осим ових главних конгреса, било. је и више других (н. пр. словеначки, у Кливланду 1916, са неко 500 делегата.) | Потребно је посебно истаћи иницијативу Г. Пупина као српског конзула у Њујорку, и Гђе Грујић, за рад међу Американцима, одакле је дошла не мала помоћ за нашу војску. Као изасланици Владе и Југословенског Одбора, у Сједињеним Државама радили су осим споменутих О. Николај Велимировић, Гђца Лозанић, Г. Чеда Мијатовић, Г. Нико Жупанчић, Гаћиновић и Слепчевић, и данас Војна Мисија. Док целокупни број наших исељеника у Северној Америци можемо означити са округло пола милијуна, у Јужној Америци нема их ни десети део од тога броја: па ипак они су дали више материјалних прилога за југословенску акци-_ ју, и показали више организаторске уједињености. Томе је разлог богатство ових колонија и њихова још свежа чистоћа одсеверо-америчке неслоге међу друштвима, оне неслоге која особито међу Србима долази често до правог раздора. Половина јужно-америчких наших насеља налази се у држави Аргентини, а остатак је у Чили, Уругвају, Парагвају, Перу и Боливији, где често наши исељеници имају у рукама или главне делове електричне и рудне индустрије, и пловидбе, или су највреднији земљорадници. Наг конгресима У Антофагасти и Пунта Аренас 1915, прима се исти програм југословенски као неколика месеца пре тога у Ћикагу, и ствара се Југословенска Народпа Одбрана, куд и камо најзамашнија наша организација те врсте у Америци, са седиштем у Валпараизу. Она издаје цео низ својих органа, од којих је најважнија Југословенска Држава. Она располаже са три фонда: «Фонд за организацију» троши на пропаганду у самој Јужној Америци око 3000 долара месечно ; «Фонд за Југословенски Одбор у Лондону», издржава овај Одбор; «Национални Фонд» покрива евентуалне дефиците двају првих, и добивајући око 10.000 долара месечно, има резерву која прелази пола милијуна долара. Осим на споменуте стране, Југословенска Народна Одбрана шаље велике прилоге за србијански и црногорски Црвени Крст, па и за омладински покрет у Швајцарској. Она уједињује све наше колоније у Јужној Америци, потиснувши негдањи аустријски утицај, и изигравши аустријске претње,