Prosveta : almanah za godinu ...

= 318 —

и њени одсеци имају данас улогу наших Конзулата. Председник јој је Г. Бабурица, а главни организатори били су Г. Љубо Леонтић и изасланик Југослов. Одбора Г. Мичић. У више наврата, организација је измењала поздраве са нашом Владом, а попут северно-америчких колонија, раскинула у име свог народа «за навек и за све случајеве» сваку везу с бечким двором. Успостављена је веза и заједница са акцијом у Северној Америци.

„~ Изгнанство је дотерало целе масе нашег народа и у Африку. Сунчане обале француске Бизерте са околином постале су местом за одмор и опорављање српских инвалида, за прехрану српских избеглица, за вежбу и организацију југословенских добровољаца из Америке. Незаборавно француско гостопримство, уз суделовање Српског Потпорног Фонда из Енглеске, не само да тамо чува драгоцене хиљаде живота за нашу домовину, него настоји и да их осоколи и просветли. У августу прошле године, Г. Албер Офор основао је тамо, добровољним прилозима француским и енглеским, Штампарију Српских Инвалида, која, под управом Дра В. Чајкановића, издаје српски дневник Напред, и Библиотеку истог имена. Отварају се и школе и једно Позориште.

Ни у далекој Аустралији наше колоније нису остале неактивне. Осим политичких југословенских изјава за Југословенски Одбор у Лондону, да споменемо само видно учествовање тамошњих наших добровољаца у бојевима на Галипољу и другде. |

Ако ћете даи Азију наведемо у овом бизарном набрајању континената, можемо споменути скорашњи брзојав из Мугдена, да је једно велико одељење наших добровољаца прошло туда, да преко Јапана нађе наш фронт.

Простор нам не допушта да ишта више рекнемо о овом овако солидарном и свесном суделовању наших исељеника по разним континентима на великом делу ОслобоЂења. Али већ и из овога се види да имају право наши песници кад певају: где год смо ми да и Домовину носимо с нама. Исељеници које је растерала беда као плеву, носе њене идеале у души једнако као икад и делују вредно за њу као да је ни оставили нису. У.

НЕКОЛИКО ДОДАТАКА“

Југословенски Одбор у Лондону. У новембру 1914. састало се у Италији неколико представника југословенског народа из Хабсбуршке Монархије

" Не добивши жељене радове на време, доносимо место њих ове белешке, да би, ма и тако, испунили празнину у садржају. — У.