Prosveta : almanah za godinu ...

— 319 —

и решило да започне припреме за оснивање јединственог југословенског одбора са седиштем у Лондону. У мају 1915. формално су се конституисали у Паризу, и први њихов акт био је предаја једног мемоара француској влади о југословенском питању. Преписи истог мемоара, који се сматра као програм одбора, упућени су и осталим владама савезничких држава или лично предати по представницима одбора. Непосредно иза тога издат је апел на британски парламенат и народ. То су били почетци акције пропагандистичке међу страним народима. Она се доцније јавља у облику усмених и писмених личних обавештавања јавних, предавања брошура, чланака и јавних публикација самог Југосл. Одбора — «Југосл. Библиотеке» и два «Билтена», који излазе на енглеском и француском језику. Колика је и каква је била врста његова рада може се деломично видити по библиографији коју публикујемо у Алманаху.

У децембру 1914 решили су чланови Југосл. Одбора да организују наше исељенике у Америци. При оснивању свом Одбор је могао слободно рећи да њих, који су остали једино слободни да кажу своје жеље, у свему заступа. У Сев. Амер. Државама основано је «Југосл. Народно Веће» а у Јужној Америци «Југосл. Нар. Одбрана». У Русији се водила брига о југосл. заробљеницима и њиховом добровољачком корпусу.

Својим даљим радом Југослов. Одбор је успео да га сви званични кругови у Европи и Америци сматрају представником оних Југословена који су били потчињени АустроМађарима пре европског рата. Крфском декларацијом (у јулу 1917) «Југосл. Одбор» са владом Краљ. Србије поставио је основе будућег националног рада и устава будуће државе. У марту 1918. створена је база за заједнички рад са

· представницима талијанског народа за заједничку акцију.

У успесима политичким главни део заслуге има председник одбора г. Трумбић. За финансијску базу рада главна заслуга припада г. Бабурици, члану одбора у Антофагасти.

Н.

Југословенска Социјална Демократија.

Код балканске социјалне демократије, као и код свих другде, постоји један мали расцеп тактичне природе. Једни, већи део, класном проблему пролетаријата подређују сва друга питања, па и национално, = други, мањина, решење националног питања сматрају као један корак ближе ка остварењу свог класног циља.

Прву струју заступају: у Бугарској т. зв. «тесни» социјалисти са органом «Работнически Вестник», бос. херц. социјалисти са органом «Глас Слободе», социјалисти у Сло-