Prosveta : almanah za godinu ...

По

јативи појединаца, који нашу ствар пропагују личним везама, конференцијама, чланцима и књигама. Имена тих људи, почевши од посланика па до најмлађих, и одвише су бројна да би смо их овде набрајали. Као серије брошура да споменемо: Савремене Проблеме у Нишу, Информативне књиге Југословенског Одбора (ур. 1. Поповић), 'иву Цркву Г. Н. Велимировића, Серију брошура Г. Марјановића, Библиотеку Ослобођења «Југослов. Државе», Књиге Страдања М. Топлице, и Библиотеку Просвете. Од ових колекција, неке су на српско-хрватском, а неке на другим језицима.

За наш свет, издаје се на страни — да не говоримо о Америци — више листова, које овде не ћемо набрајати, упућујући читаоца на нашу Библиографију. Али ни због ратних потешкоћа у саобраћају, ни због свог квалитета, ниједан од тих листова није могао стећи неког изразитог првенства за већу публику, изван локалне, (осим крфског «Забавника» на литерарном пољу). — Спољашња журналистика, која је претежно званична, а још више унутрашња, која је и одвећ локална, плитка и разасута, показале су се доста недовољне. Приватна иницијатива није довољно организована. Томе је свему, наравно, у доброј мери криво наше опште, разбивено стање у изгнанству.

Омладинска Акција.

Омладинску акцију за време овог рата веже са оном пре њега «Манифест Уједињене Омладине Југословенске», који израђују, у Женеви 1915, Љ. Леонтић, В. Фабијанчић и П. Слепчевић. С предговором Г. Масарика, Манифест је изашао у Паризу на француском, и у Антофагасти на нашем језику. Строго демократски и националистичан, он је по своме програмском делу више намењен за страну публику, и стоји на становишту да интерно уређење Југославије не треба да је предмет европске бриге, јер Ће га Југословени сами решити мирно, осећајући се једним народом. Први од споменутих аутора отишао је после у Јужну Америку, радио на организовању Југослов. Нар. Одбране, уреЂивао Југословенску Државу (где га је наследио Г. М. Бартулица), и данас делује у Северној Америци; други је писао и предавао о Словенцима; трећи, с пок. В. Гаћиновићем, пропагирао је југословенство у Сједињеним Државама, купио фонд за Бос. Херц. Велеиздајнике, и основао тамо нову Просвету, која данас издаје у Женеви своју Библиотеку и држи недељна предавања. Од истакнутог становништа Манифеста разликује се касније расположење Омладине у Швајцарској. Под утиском нових догађаја, особито Руске Револуције, оно је заузето полемикама баш о унутрашњем облику будуће југословенске државе.

9