Prosveta : almanah za godinu ...

ој

Од студентских друштава, 1915. обнавља се у Женеви стара замрла Вила, као «српско-хрватско-словеначко» акад. друштво са једном секцијом «за помагање интернираних и заробљених студената», која ове године постаје самосталним друштвом и ради врло вредно. У Лозани се оснива друштво, Скерлић, у Берну Уједињење, у Цириху ничу Херојска Србија, Уједињење, и данашње друштво Штросмајер. Херојска Србија престала је, не оставивши видних резултата. Друштво Штросмајер представља скрајњу «левицу» омладинску (с листом Га Уопдозате у Женеви), док друга друштва гравитирају око Лозане, као центра «деснице». У опозиционарском духу изашле су неколике брошуре Г. Стојадиновића. Ова два схватања, показала су се као непомирљива на два конгреса у Лозани, 1917. У ствари, права разлика почива на менталитетима, с једне стране одвише опортуним и пасивним, а с друге, одвише негативним и разорним. «Десница» је најзад успела да изврши неку централизацију. Уз помоћ гђе Грујић, основан је у Женеви Ђачки Дом.

Међу споменута два екстрема, омладинска акција остала је досад у политици скучена на неколико поздрава упуЋених на предетавнике Руске Револуције, Вилсона, Лојда Ђорђа, Савезничку Конференцију у Версаљу.

Омладина у Француској има неколико потпорних секција за заробљене и интерниране другове. У Паризу се прошле године основало друштво Југославија, које има полпорну кухињу и приређује предавања на француском језику. Ово друштво није само омладинско (председник најпре Г. Х. Хинковић, онда Г. К. Кумануди). У Енглеској, недавно се образовало једно Српско Друштво за Литературу п Дискусију, на универзитету у Оксфорду.

На фронту, Омладинци су свуда показали примерно пожртвовање, и гинули су у масама, једнако у србијанској «ђачкој чети» каои удобровољачким јединицама, једнако од Јенка на Церу до Давидовића ту скоро на Битољу. Но овде нам је немогуће улазити у ту светлу тему. Једну листу изгинулих саставили су Г. 1. Лазаревић и Пурић у Забавнику од 15 септ. 1917.

Омладина која је остала у Монархији показује, у политичком држању, више и енергије и ширине него ова на страни. Кад се читају њезини апели на све странке да се сложе у заједничком раду за Југославију, и њезине изјаве о карактеру ове државе, апсолутно независне: изгледа као да ти људи не живе и не делују под аустро-угарским терором.