Prosveta : almanah za godinu ...

О

сности, махом су они којима је несумњиво на срцу опште добро, али који су — будући у апсолутној власти архаичних догама и формула, — без научних и савремених мерила и погледа на нове снаге, струје и услове друштвених прогреса.

Идеална су добра над материјалним несумњиво. У Србији је било чудњачких новотарских покушаја, да се кобасичар истакне над Шекспиром и докаже да су људи видели више користи од кобасице но од Шекспирових дела. Било их је, али су прошли како су заслужили. Невоља је што је отела мах друга крајност: по којој се искључују идеални и материјални прогрес, и под владом које се врло развијала чиста политика, политичка и лепа књижевност, развијала се политичка моралност, политичке институције, па и политичке злоупотребе уз њих, а материјални је прогрес заостао. Да наша земља срећом и заслугом темперамента свог становништва, нема срећну, врло срећну социјалну структуру, у равнотежену добром поделом земљишне својине, она би по економској политици својој и по доктринама економским које владају у њеном јавном мишљењу, код њених прогресистичких елемената, била још јаче заостала. Она је политички најразвијенија земља југоистока европског, али економски не, ни из далека.

Но зато, понављам, што је политички живот 1) апсорбовао несразмерно много енергија, и 2) што је у економском погледу била под владом источних идеја. Власт идеја је велика увек. Велика и онда кад су то заблудне идеје, и траје дуже или краће према природи средине над којом се врши: Кад се народу који је осиромашен пљачком завојевача какви су били Турци, говори у име идеја напредних и демократских, да се до богатства може доћи само отмицом и експлоатацијом слабијега, да је сиромаштина што и врлина, да су само сиромасима, босима, голима и гладнима отворена врата небеског царства, да добри путеви служе проводњи госпоштине и тлачењу сиротиње, њему је то сасвим појамно, јер је у његовим приликама заиста тако: богаство су имали бегови и зулумЋари, а долазили су до њега отмицом, Живот какав су водили ти носиоци богаства, права је противност врлини и божијој и људској правди. Земаљска добра су била моно-