Prosveta : almanah za godinu ...

— 90 —

ДВЕ НАЦИЈЕ НА ЈАДРАНУ, ·

Пријатељима у Италији.

Велика пажња поклоњена југословенском питању у италијанском јавном мишљењу у овим последњим, решавајућим данима рата, дошла је најзад да утврди његов значај и његову узрочну везу са животним питањима Италије. Пошто су се упропастиле две године у распрама о томе да ли мсже бити уједињене Југославије поред уједињене велике Италије, дошло се најзад до уверења да се то двоје не само не искључује но на против категорично везује и условљује, т. ј. да се може јавити: или обоје заједно или ни једно. Што један тако прост логичан закључак није могао доћи раније, то је само с тога, што су исто тако просте и јасне поставке из којих он произлази, врло дуго остале непознате или несхваћене.

Историја југословенског покрета уопште и југословенске радње од почетка рата, у Италији била је позната врто мало, врло једнострано, и у потпуно противуречним тумачењима. У току целе две године италијанско јавно мишљење видело је у целом југословенском питању само две ствари: Италија је ушла у рат против Аустрије, и једновремено дошла у сукоб с Југословенима. Једновремена појава та два догађаја била је довољна да у необавештено и несређено јавно мишљење убаци погрешни закључак: Југословени су с Аустријом. Да сугестија буде потпуна, италијанско јавно мишљење имало је с дана у дан обавештења о бројевима југословенских пукова на Сочи, али никад бројеве југословенских добровољачких пукова и жртава у Добруџи и на солунском фронту. Њему су дуго остали непознати бројеви интернираних, конфинираних, похапшених и повешаних Југословена у Мо нархији, сапатника Батистијевих, чије су патње као поданика Монархије биле теже од пакости које је Монархија починила према својим непријатељима на фронту. Исто тако није мање времена требало да се престану сумњичити побуде идеалних пожртвовања што их је несрећна југословенска емиграција у Америци чинила у току последње три године, сакупљањем сиротињских радничких