Prosveta : almanah za godinu ...

ПО

грошева за борбу против оних који су их одагнали са рођене земље. |

Али, вреди ли што данас враћати се у ту дугу, неугодну и скупо плаћену историју наших неспоразума“ Она данас није од користи, а није у стању чак ни задржавати нашу пажњу, у малом броју дана што нам остају да удвојеном мудрошћу накнадимо пропуштено и изгубљено. То је разлог са кога ни ми у овом прегледу не мислимо излагати уопште материјалну историју датума и догађаја, колико развој руководних идеја у југословенској акцији ињеном односу према италијанској националној акцији.

Велики део свега тога било би данас сувишно понављати да у италијанском јавном мишљењу пре рата није зјапило потпуно одсуство познавања и схватања ствари у Монархији Хабсбурга. Нека нам се опрости слобода да у чланку намењену пријатељима у Италили речемо да чак ни област најнепосреднијих интереса Италије у Монархији није била предмет добро обавештене и озбиљне политике. Забранивши себи да као члан Тројног Савеза гледа на ту страну слободно, својим очима и у пуном видику, Италија је најзад — сасвим објашњивом атрофијом — завршила у аустро-балканској политици потпуном кратковидошћу. Оно мало погледа што је остало за ту страну, ограничавало се на болећиво саосећање с локалном борбом италијанске ириденте. Са стране Југословена — Срба, Хрвата и Словенаца у Монархији — ствари такође нису гледане с вишом перспективом. Али ваља признати да се с ове стране, из Монархије, из малих распарчаних унутарњих националних организација, није ни могло очекивати определење ка једном тако радикално новом распореду ствари, за какав је политици слободне Италије требало три године европског рата да се најзад одлучи. Остајала је још само иницијатива слободне Србије. Присуство италијанског посланика у Београду годинама запажено је било само у случајевима у којима је италијански посланик, за својим савезничким колегама, немачким и аустро-угарским, предавао коју од оних многобројних «вербалних нота», којима је Тројни Савез демонстровао своју политику насиља према Србији. У време економског рата Србије с Аустро-Угарском 1906, охрабрена слободом коју је себи у