Prosveta : almanah za godinu ...

0

том погледу допустила Немачка, Италија је плашљиво прихватила понуде српских привредника, и ушла у тешње везе са Србијом. Али су и ове везе биле још далеко од неког новог определења Италије у балканском питању уопште, а нарочито у нашем националном питању. О томе сведочи упорност с којом је Италија, и после анексионе кризе која је дала толико опомене Европи, и даље раме уз раме с Аустро-Угарском, у балканској кризи 1912 1913, ускраћивала Србији излазак на море, што ће рећи непосредну везу с Италијом. С друге стране чак и са тешњим односима између Италије и Србије, у овој периоди, то не би било довољно за промену ствари у основи. Доказ је за то што ни двогодишње савезништво између Италије и Србије, све до последњих дана, није успело извршити ту промену. Она је могла доћи, и она је — изгледа — најзад и дошла, тек од тренутка када су питања, с узане дипломатске платформе компромиса повремених и делимичних, уздигнута на широку основу природног стања ствари и постављења дефинитивних односа двеју нација у целини.

У том погледу у историји наших односа остаје један занимљив пример закашњења у идејама и у тактици. До 1914, у времену док је сама Србија била једини национални фактор с којим је Италија могла рачунати у својим италијанско-словенским комбинацијама на оној страни Јадрана, Италија се према југословенском пијемонту, као члан Тројног Савеза, показивала резервисано, као јадранска сила, неповерљиво. Доста позно иза свог уласка у рат, који је обележен искључењем Србије и сваког учешћа па чак и обавештености о Лондонском Уговору о Јадрану, Италија чини известан мали корак приближења. У то доба организована југословенска емиграција представљена је већ једним признатим политичким телом, Југословенским Одбором. И сада, када Србија остаје главни али није више једини национални фактор, Италија почиње одједном признавати Србији сву компентенцију у питању у коме јој је до јуче није признавала ни мало, одричући свако право представницима југословенске емиграције да дају глас о својим родним крајевима. Званична Србија хвали се, Југословени нападају и сумњиче. Не у једној прилици морало се наглашавати нашим италијанским при-