Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

346 Д-Р ЈОВ. ХАПИ ВАСИЉЕВИЋ

Њега је заменио Никола MM. Шишеџијев, г. 1866. Шишеџијев је био родом из Сопота. По бугарским писцима) свршио је био пет разреда гимназије и неколико година био учитељ у разним местима у Бугарској, док није дошао у Врање. Тек он је био први способан и опасан бугарски пропагатор у Врању. Поред тога, што је, по поменутим бугарским писцима, био ученик великих бугарских учитеља), он је био слабе учишељске спреме. Али, уколико је био слабе учитељске спреме, утолико је, више, био јак пропагатор, обдарен и мушком лепотом и лепим гласом; фодул и пимпан, а Ја Рапса, каквог Врање, дотле, видело није. Његов темпераменат, лабилан карактер, његово лукавство и притворност, и леп глас, били су му најјаче средство у вршењу пропагандистичке мисије. Ако је ико, и уколико, и ако у малога броја врањскога становништва, дотле, учинио да му омили бугаризам, то је учинио Никола Шишеџијев. Он је, до краја, тачно појимао и вршио, у бугарском смислу, свој задатак у Врању. Брзо, по доласку у Врање, схватио је карактер и дух врањанаца; брзо се прилагођавао њиховом начину живота. Мако притворно, са свима је одржавао добре односе; гурао се у куће и породице, које га никако нису трпеле; подносио је увреде, и трпељиво сносио многе непријатности, лукаво гредећи своме главном циљу: да придобије врањанце за бугарску књигу и за оцепљење од Патријаршије, и да врањску омладину васпита у бугарском духу, да јој усади симпатије за бугарски народ. Он је први и довео врањанце у контакт с главним личностима у Бугарскоји у Цариграду. Сам је он, многим личностима, у име врањанаца, писао оно што је изискивало бугарско народно дело. Откуда би врањанци знали за Николу М. Тошковича

а најмање она у школи манастирскога метода, каква је била школа овога Тодора Манастирског.

Пишући о учитељевању Тодора Манастирског у Врању, С. Чаилингиров (на пом. м. с. 114) не може се ни врањанаца довољно накорети „за немарност према школи“, премда наводи, да су школу, и онда, подржавали прваци врањски, набрајајући их понменце тако, да ни једно име и презиме није тачно забележено. У Врању ни онда, ни доцније, није постојао Јалове, ни Тало Стефановф, ни 7. Апостоловг, ви 2. Ив. Бљики. Ако се ова имена односе на врањанце, чија су имена и презимена тек слична овим именима, то су, онда, имена из много познијега времена и означавају људе, који су се, свим својим бићем, борили за српску школу у Врању.

5) А. Иширков (на пом. м. с. СХХ) и др. 3) Био ученик великих учитеља, али сам слаб учитељ.