Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 7 347

и многе друге личности у Бугарској. Место омладине врањске, сам је он писао писмо у Бугарску и тражио књиге, давао изјаве, писао дописе на све странеи тд, ит.д.). Гредећи том свом циљу, Шишеџијев није презао ни од употребе гнусних средстава. Још, док је сам био у Врању, нагађало се, а данас се позитивно зна, да је, између осталога, сам он писао све оне, до краја, лажне дописе и белешке у бугарским листовима, које садрже саме денунциације пред властима и Турцима мештанима, противу појединих личности у Врању, којима се он издавао за пријатеља, у чије је куће одлазио, и. од којих је уживао и награде. При свем том, по оцени његових сувременика, његових ученика и присних пријатеља, сам он, у души, није веровао у свој трајан успех у Врању.

Сам је увиђао, да његови најбољи, и најстарији ђаци, и поред врло јаког напрезања, и после две три године учења, нису могли лако да приме оно, што им јеон предавао. Због тога је сам он попуштао од бугарскога, и све се више почео приближавати врањском говору, који је доста добро научио. Будући одличан певач, а у џиљу придобијања врањанаца, певао је многе нове српске, уметничке и родољубиве садржине, песме. Као што смо већ видели, многима је од тих песама, и ако им је био текст изопачио, учио и своје ђаке.“) Сам је, на врањском, испевао неколико љубавних песама и глас им дао.)

И ако је, тих година, најјаче пламтела борба између Бу-

гара и Грка око црквенога питања, брзо, по доласку у Врање, увукао се ондашњем врањском хороепископу Пајсију и био му писар. А тајно је агитовао, и сипао, противу њега лажне дописе у бугарским листовима, који, данас, служе за грађу о бугарском делу у Врању! Још се чувају његова писма, која је писао Пајсију, док је овај био ван Врања. Појавом Шишеџијева у Врању, поново су се, у врањској школи, јавиле и бугарске књиге. Међутим, колико је сам он осећао негативност свога труда у школи, више су осећали његови ђаци и ђачки родитељи. Због тога, још у току прве године његова рада, многи ђаци из његове школе отишли су Миштру даскалу, који је држао своју школу манастирског метода, и предавао на врањском, месном, говору.

1) С. Чилингиров, на пом. м. с. 116.

2) Те смо песме саопштили у [У одељку.

%) Те су песме „Жално Мата плаче“ и „Болно ми лега Станче Попово“. В. ТУ одељ,