Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

352 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

тум владици 1869 г., па и то делимично.) А није у Врању ни било општих узрока за то. По казивању старих врањанаца, који су, по рођењу свом, припадали првим годинама ХЈХ в, у Врању је увек читана у цркви само славенска служба. До 1860 године читано је у цркви и грчки, али само кад је служио. стари владика (Јоаким). Али, он је у Врање долазио у две три године једанпут. А хороепископ Пајсије није никада служио грчки већ словенски, У његово време, грчки се читало и појало само по неколико ирмоса и других песама, само у архијерејској служби. Године 1861") прваци врањски закратили су и читање ирмоса на грчком.

Није у Врању било трзавица, у односима с владикама, и по томе, што се ни саме владике нису мешале у локалне народне послове и уредбе. Увиђале су, да се, у овом месту, све мора оставити-самом народу. А сам Пајсије и због тога, што је, дуго година, живео у Врању, што се био саживео са врањанцима, и паством у овој области; и што се био, с многима, и ородио. Да њега оставе на миру, у задовољавању његових слабих страна, он је остављао градским првацима, да народне послове воде по свом нахођењу. Шта више, и сам се заузимао за све оно, што су градски прваци желели. Од установљења Бугарског Ексархата надаље, залагао се и за одржање српских школа у целој својој епархији.

Па, ипак, интересантно је, да се врањанци нису бунили ни противу владика, који су били до крајности грамжљиви; и до развратности неморални, какав је био владика Пајсије. Напротив, пре се може рећи, да су се, све до 1869 г., отимали о његову наклоност, о његово пријатељство, и да се већином старали, да буду у додиру с њим. На непуне две године пре установљења Бугарског Ексархата, сви врањски

Т) Бугарски писци, сви од реда, који су писали о овим приликахг, наводе некакву представку свих трговаца и првака из „Македоније“, која је из Узунџева поднета Порти и Патријаршији, и којом се сви градови (па и Врање) одричу Патријаршије и траже своју — наравно по Бугарима — бугарску, самосталну, цркву. И, као, да су се на тој представци потписали 6, по другима 8, првака из Врања. Међутим, нигде, још, Бугари нису објавили потписе на тој представци. А баш и да постоји таква представка, зар су једном бугарски агенти купили потписе (и мухуре) на чистој, белој, хартији за једно, а писали, после, по тој хартији, сасвим друго. Колико је, на тај начин, изфабриковано представака и дописа само из Врања.

5) Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Бугарска зверства у Врању и околини (1915 - 1918) с. 28 |