Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 951

Како се, даље, развијала српска настава у Врању, и околини, изложићемо у наредном одељку, а сада, да видимо како се у Врању, у вези са школом, развијало црквено питање.

У административном погледу, Врање и његова околина, од 1843 г., улазили су у Нишки Митесарифлик. А по црквеној подели, били су све до ослобођења у границама Скопске Епархије.

О скопским митрополитима у ХЈХ в., који су држали Врање, излаже се на месту, где се говори о овим приликама у Скопљу. У том погледу, Врање има своју, интересантну, историју од 1848 г. — Између осталога, и стога, што је, у административном погледу, потпадало под Ниш, поменуте године упућен је био у Врање, за администратора, ђакон скопскога митрополита Јоакима, Пајсије. Год. 1852, ђакон Пајсије био је посвећен за врањскога хороепископа. То је био потоњи скопски митрополит Пајсије (1868—1892). Он је у Врању био хороепископ до 1865 г. Те године био је постављен за митрополита у Рушчуку, али га Рушчук није хтео примити, и он се вратио у Врање. По смрти митрополита Јоакима (25 фебр. 1868 г.)'), Пајсије је био постављен за митрополита Скопске Епархије. На том положају га је и смрт затекла (29 новембра 1892 г.). Родом је био из Кукоша. И ако многи пишу (и преписују један од другога), да је био словенског порекла“), његови сродници, и потомци, у другој линији, имају традицију и уверење, да је био чистог грчког порекла.

Из општих узрока, које смо напред навели, владике грчке, ни у Врању нису били омиљени, већ само трпљени и поштовани. Владике грчке трпљене су и по положају и егзекватури својој. Они су бранили православље и настојавали, да се извојеване привилегије за православље, у Х1Х в., и у дело приведу. Али, буне, и јавног, општег, негодовања противу владика Грка, није никада било у Врању. Првипут је у Врању стављен ултима-

Врању два три месеца, и да је, место њега, дошао гиллнченино Захари, свршени семинарист о српском државном трошку у Београду, ну да се ни он није могао дуго одржати... А оно што је о школама у Врању, уопште, писао А. Шопов (Из новата историл на Бљлгаритђ вљ Турцил... с. 73—76), по нетачности, превазилази све бугарске писце.

у Годишњ Н. Чудића, ХМЛ, с. 306.

#) Једно доба, сам је Пајсије, притворно, говорио да је словенскога порекла То је читава историја.